Pre godinu dana sam dospeo u Japana na mesec dana, da posetim starog prijatelja. Dok sam bio tamo, hteo sam da istražim stvarni japanski život, ne “svi su srećni” sliku koja se videla na površini. Odveden sam u grad kome se ne sećam imena na japanskom, ali u prevodu je to “grad koji nikad ne spava”.

Narkomani leže na ulici, kurve na svakom koraku i neonska svetla koja sijaju toliko jako da se čini kao da je dan.

Ušao sam u nekoliko muzičkih prodavnica. U njima se mogla naći kompletna japanska noise scena ( gomila bendova ). Poslušao sam nekoliko diskova i: Sranje! U roku od 3 minuta sam dobio najgoru glavobolju.

Ova japanska buka je bila intenzivna, haotična i sve u svemu, totalno sjebana! Ako želite da preplašite ljude ili ih isterate odnekud, samo pustite nešto od ovoga. Garantujem uspeh. U to vreme, nije me zanimala takva scena, još uvek me zanimao nemački industrial ( da, da, znam…). Sada se udaram nogom u dupe što nisam kupio neki od tih diskova. To je bila retka prilika da budem na pravom mestu za to.

Ipak, jesam pokupio jedan disk, Def. Master, nije previše bučno, samo malo. Ima dosta praštećih gitara, semplova, lupova i mnogo nerazgovetnih, distorziranih, vrištećih stihova na engleskom. Dobar primer agresivnosti koja se može čuti. Pevač je zaista Popizdeo zbog nečega, sa velikim P!

I dalje sam u kontaktu sa mojim prijateljem i mogu da pokušam da ga nagovorim da potraži i predloži, pošalje mi, još neke bendove sa noise scene. Ipak, moram da se oslonim na poštu i verovatnoću da će on zaista biti raspoložen da uradi nešto za mene. Mogao bih i da ga zovem sa posla, ali , nekako… ipak želim da zadržim posao. Japanska scena je definitivno vredna istraživanja i ja i dalje tražim nekog pouzdanog koga mogu kontaktirati u vezi toga.