51. OH, KOLIKI MU JE

Nensi je konacno, milovanjem, prizvala krv u Dzimov ku-
rac. Ona jos radi.

PESMA:

Ubijaj, ubijaj, ubijaj .radi mira

Ubijaj, ubijaj, ubijaj radi mira

Na Bliskom, Srednjem ili vrlo Dalekom Istoku

Ubijaj, ubijaj, ubijaj radi mira

Ubijaj, ubijaj, ubijaj radi mira

N'e volis li neki narod sto govori,i|i cuti

N'e volis Ii neki narod sto uzvodno muti

Ubijaj, ubijaj, ubijaj radi mira

Ubijaj, uhijaj, ubijaj radi mira

Ako neces ti, ubice ih Kinezi.

Ako neces da Amerika svira drugu violimu...

Prebacuje prozirnu plahticu od plastike preko Dzimovog

stomaka i grudi, da ga ne uprlja. Na plastici od plastike

je rupa za narajcano spolovilo.

Zatim ga pocinje ulepljavati gipsom.

Jos gipsa, i jos i jos. Nastaje mala gipsana piramida.

52. DZEKI SE MOLI BOGU.

Dzeki se moli bogu.

53. ILIC JE ODUSEVLJEN (PROGLEDAO)?

VLADI'MIR ILIC (izlazi iz ormana) Mileni:

Slusajte? Ja sam bio i na Istoku i na Zapadu! Ali ovako
nesto! ,.. Divno!!

On je sav ushicen.

54. JVS — VODA I UCITELJ

DETE:

BAKO, STALJIN!

Nailazi sirokim prostorom raskosne sale prepune kristalnih
lustera, okruzen pratnjom dok narod aplaudiraiuci kulja sa
svih strana, nada sveta, skromni vodja proletera planete,
apludirajuci i sam. '

55. MODEL

Nensi rastvara kalup, pojavljuje se plasticna tvrda kita Dzi-
ma Baklija, crvena.

56. U CRVENOM VIRAZU, ZNACAJNA IZJAVA

JOSIF VISARIONOVIC:

Ostvarena je prva faza komunizma!
Aplauz.

57. GLAVOM O ZID.

Covek potpuno ufaclovan u ludacku kosulju, udara glavom
o dovratak.

U istom ritmu svecana pesma.

Hvala Partij,
Velikoj Partij,

Zato sto srecu
Unosi u svak dom!

58. RADOSTI VOJNE, RADOSTI MASTURBACUE.

U istom ritmu veseli marinac gladi sivoju pusku, sve brzl

i sve veselije.

HOR pjeva i dalje:

Hvala Partiji
Velikoj Partiji...

59. »CLOUDBUSTERI« WR-a ZA RAZBIJANJE OBLAKA,

Kao protivavionski mitraljezi, saraju uperenih cevi u nebo.
Neobjasnjeni umetak.

60. UUBAVNA PRICA — LAV STORI.

Obale reke, zasute snegom, pored radnika koji nesto ra-
de, setaju relaksirani, mili, Milena i Vladimir.

VLADIMIR ILIC:

Ja ziviim za svoju umetnost! Covek ne moze u zivotu ra-
diti sve sto mu padne na pamet! Mora se posvetiti jed-
nome!

MILENA (sklanja zicu ispred njega):

Pazite!

VLADIMIR ILIC:

Ustremiti se ka jednonn cilju, kao koplje, poleteti kao stre-

la!

Moj rad trazi me celog, bez ostataka! Ne moze se ziveti

polovicno! Nije casno umreti iz ljubavi. To je sebicno. Bur-

zoaski!

To je zivotiinjski zoologizam!

Na ovo ga ona naglo poljubi. On nije prihvatio all nije pro-
testvovao.

VLADIMIR ILIC:

Meni se ovde kod vas svida! Priznajem, mnoge stvari ne
razumem, ali vasi ljudi su divni!

MILENA:

Mislite li I na zene?

VLADIMIR ILIC:

Pa onaj oovek je bogamu prosao glavom kroz zid zbog vas!

MILENA:

Daleko mu lepa kuca!

I opet ga naglo poljubi. Ovaj put on to prihvata, oni se
dakle grle dok setna, violinska muzika svira “Ko lijepi
san”. I tako inspirisan on pocinje da govori neke ljupke
besmislice.

VLADIMIR ILIC:

Vazduh je svez kao muzika! Ne znaim nista lepse od apasi-
onate! Mogao biih da je slusam svaki dan! Divna, nadcove-
canska muzika! Ja uvek sa ponosom, mozda i naivan po-
mislim: eto, kakva cudesa mogu da stvore ljudi.
Ali ne mogu da slusam muziku! Ona dejstvuje na zivce!
Vidi se da je uzbuden, sav zivac! Da li je svestan da mu
je pogani autor, njemu sampionu umetnickog klizanja, sta-
vio u usta reci V. I. Lenjin licno! Sta to autor snuje?

VLADIMIR 1LIC:

Obuzme me zeija da govoim nezne gluposti. da milujem
ljude po glavi koji ziveci u prljavom paklu mogu da stva-
raju ovakvu lepotu!

A danas, vise nikog ne smes da milujes po glavi — od-
grisce ti ruku!

Danas treba udarati po glavi, udarati po glavi, nemilosrdno
udarati. Mada smo mi u nacelu protiv svakog nasilja!

On se popeo na nasukani brod kao na tribinu, te drzi go-
vor. Dok mu Mllena ne pridje i uhvati ga za kitu. On je u
magnovenju osamari, ona padne. Gleda ga...

61. UMESTO BAKE — VUK, UMESTO VLADIMIRA — JOSIP.

U mekocrtacu — portret Vode i Ucitelja nasih i svih naro-
da, Josif Visarionovic Staljin, tuzno gleda, sa suzom u
oku. On ie mozda udario, all njemu je zao, njemu je ust-
vari tesko a ne udarenom.

Zena mu daje pismo na kome pise "Lenjin". On prima pi-
smo u divnoj masovnoj sceni na Crvenom trgu zavijeom
snegom. Svi su uzbudeni, sve je vrlo uzbudljivo. Hor poje.
Iza Staljina podize se volsebno veliko platno sa gigantskim
crtezom Lenjina koji potpuno zaklanja mase. Ispred ovog
lika Visarionovic prorocanski, rukovodilacki govori.

JOSIF VISARIONOVIC:

Radnici i seljaci celog sveta zele da sacuvaju republiiku
Sovjeta kao strelu pustenu vernom rukom druga Lenjiina
u tabor naisih nepriijatelja!

62. CETVORONOSKE.

Covek silazi cetvoronoske niz stepenice prema kameri.

63. UZBUDIVANJE DO OBEZNANJENJA, DO KRVI.

Iza drveta prilazi ucveljenoj, suznoj, slomljenoj Mileni,
Vladimir. Krotak, bolan prebolan. Smeran.

VLADIMIR ILIC:

Oprosti mi! Oprosti!

MILENA:

Ti volis sve ljude ali nisi u stanju da volis jednog coveka,

jednog zivog stvora!

Iz koje si me to ljubavi udario tako da sam mislila da ce

glava da mi odleti? ! !

Lepa si kao revolucija! Rekao si dok si me gledao kao

sliku ali nisi izdrzao da te ta revolucija dodirne!

Sta je za muskarca dete? Sekunda! !

Sve je ostalo posao zene!

Ali ti si stavio svoje telo u sluzbu umetnosti!

Tvoj magicni lik obasjan jarkim svetlima sluzi potrebama

masa!

Tvojim lazima sluzis narodu i Partiji!

Luft-balon, je to, a ne revoluoiija!

Mala Ijudska laz — presvucena u veiliku istorijsku istinu

Ume's li... umes Ii ti gnjido jedna, da za potrebe vrste za-

uzmes jednu jedinu, potrebnu pozu i da "zanosnim sko-

kom krenes u cilj, kao let strele, kao snazno zamahnuto

koplje"?

Ona ga tuce, tuce, samara, bije, sve ljuca, i sa sve manje

razmisljanja, dok se on uplakan i dobar ne pojavi pred
njom. Pocinje jedan vrlo dug i vrlo vlazan poljubac.

PESMA (off):

Kompartijo, ruka ti je sveta,

Kompartijo zlato moje, ruka ti je sveta.

Kompartijo zlato moje, ruka ti je sveta.

Poljubac je zasnovan, sve ludji. Zatim partnerka na klizaljkama skoci Vladimiru u krilo, zatim se cuje krik. Zatim u

mraku Vladimir gleda u svoje ruke, svoje krvave ruke

okrvavljene ruke.

(kraj devete rolne)

64. PROSEKTURA

Ovo ie vise od citata prosekture iz 'Ljubavnog slucaje' u
svakom slucaju veselije.

DOKTOR:

Sta i'mamo za danas?

Inspektor vadi iz zembilja jednu zensku glavu. Milenina
glava.

NIKOLICA INSPEKTOR:

Nadena je dvesta matcra uzvodno od mesta gde je prona-

deno telo!

Doktor stavlja glavu na belu tacnu i posmatra ie.

DOKTOR:

...slatka mala. Lepa glavica! (Diktira) Ostecena neobicno

ostrim predmetcim, ostrom sekirom ili satarom.

Da! Udarac je morao biti silovit! Ova lepa glavica je izgu-

bila telo iz jednog partnerovog poteza! U vagini je prona-

djena ogromna kelicina ejakulata, tri, cetiiri normalne mere!

Imamo li nekiih indikacija na terenu?

Je li to bio grupni seks?

NIKOLICA:

Tamo na licu mesta... ne lici da je bila redaljka, cak ni
silovanje... nego vise kao luda ljubavna noc!

DOKTOR:

Posto tragova nasilja nema, znaci ta sva siilna sperma pri-
mljena je dobrovoljno!

Treba pogledati u dusevne bolnice da im nije umakao neki
seksuaino izgladneli pacijent!

DOKTOR:

Da li ste nasli predmet izvrsenja?

NIKOLICA:

Pa, jesam... niklovane sampionke! Mnogo fina stvar!

Dok iz nekakvih papira vadi srebrne klizaljke, glava pro-
govara.

MILENA:

Kosmicki zraci prozimali su nasa spojena tela — pulsirali -
smo, damaranjem svemira... alii on to nije mogao da
drzi... posao je samo korak dalje... Vladiiimir je covek
plemenitog nestrpljenja, covek visokih ambicija, velike
energije... romantik, asketa, pravi crveni fasist!
Drugovi, ja se ni sad ne stidtm svoje komunisticke proslosti!

65. MOLITVA

VLADIMIR I LIC (peva]:

Dok se zemlja jos okrece
dok joj ne potaimni sjaj
svatome, molim te gospode,
ono sto nema daj.

Mudrame podari glavu
strasljivcu konja daj
srecnika daruj novcem
ne zaboravi — tu sam ja.

Dok se zemlja jos okrece
Gospode ti imas vlast
da onom ko voli da vlada
sto vise vlasti das

Coveku siroke ruke
trenutak odmora daj
Kainu daj pokajanje...
ne zaboravi — tu sam ja.

Ja znam da ti sve ums
ja verujem u mudrost tvoju
kao sto mrtav vojnik
veruje da zivi u raju.

Kao sto veruje uho

u govor tvoj u tisini

kao sto svako od nas veruje

ne znajuci sta cini!

Gospode, moj boze, zelenooki moj

dok se Zemlja jos okrece,

cudeci se i sama,

dok za nju jos ima vremena,

i dok jos vatra sja

podaj svakom pomalo...

ne zaboravi — tu sam i ja.

U sneznom prostoru, pored grupe Cigana koji se greiu

oko vatre. Sam, izgubljen.

Poslednje red poslednjih stihova padaju na Milenu koja

se osmehuje zatim pretapanjem transformise u Rajha kojl

se osmehuje.

KRAJ