39.BITEF – DRAMA MENTAL STUDIO I SFW FAKE PORNO prodavanje žvake – prva urbana stand-up komedija made in BG 11000 – autori tekstova – Jelena i Milena Bogavac, Filip Vujošević i Mja Pelević – režija Jelena Bogavac – pretpremijera u BITEF teatru 15.septembar 2005.

I eto pred nama BITEFA pre BITEFA u BITEF Teatru i to kao njihove produkcije – skoro sasvim žensko delo jedne kvazi dramske priče sa naslovom FAKE PORNO – dakle kvazi porno ili lažni porno. Ovo je novo čedo jednog upravo ovih godina uspostavljenog žanra - jako lako i lepo prihvaćenog koji ima svoj osnovni obrazac u TV seriji SEX I GRAD a zapravo je jedna modna konfekcijska komedijica lascivnih sadržaja sa pogledom na sex i erotiku iz nedozrele ili prerano loše i lažno sazrele dečje sobe dobrih beogradskih devojčica koje maštaju o haos provodu i ludom sexu sa filmskim zvezdaama.

Ova autorsko izvodjačka ekipa – pre svega sestre Bogavac već neko vreme promovišu takav nekakav polu pozorišni polu ogovarački salonsko mondenski pozorišni žanr koji u krugovima prijatelja ima verovatno i svoje fanove. Dakle uz pomoć inače sasvim iskrene i neobično duhovite Maje Pelevvić koja se predstavila jednom duhovitom i britkom takodje mondiš ali jako bistrom pričicom, videli smo umetnički prosede najmladjih beogradjanki koje se trude – obe sestre Bogavaac koliko znam o njima, da svoje predstavljanje u umetnosti i same javno i privatno žive.

To je dakle bila jedna revija monodramskih odnosno literarnih izjava o dogodovštinama bliskim prilikama života koje se otprilike kreću u sveri bekstva zaštićene mamine maze u vode pubertetskog osvajanja seksualnih iskustava sa neobičnim partnerima. Ne može se sporiti relativna sloboda i otvorenost u iskazivanju neke vrste devojačkih jada u surovom ulasku u svet odraslih zvanim odrastaanje kroz seksualno samopronalaženje ali moram reći da je i ovo ponovno otkrivanje tople vode u bojleru ili rupe na saksiji bilo prilično dosadno i neteatralno.

Veza između prikazivačkih umetnosti ili kako bi se lakše prepoznalo – SHOW BIZNISA i modne piste i uopšte duha mode i modnih revija i pomodarstva, često se dešava i tako nastaju ti amalgami ili bastard žanrovi koji služe za veselu i bezbrižnu zabavu i baziraju se na TV modelima savremenih serija sa američkog tržišta. Uopšte taj duh tobože provokativnog štiva koje se bavi intimističkim ili tobože isntimističkim iskustvima, sada mladih devojaka sada dečaka ili pomešano – osvaja naše estradno i pozorišno tržište i pretenduje da predstavlja novu formu novog pozorišta. Zapravo tu je reč o čisto literaarnom pozorištu najprijemčivijeg žanra MELODRAME i to na najbananijem nivou ukusa. Još kada se tu uplete i potreba za imitacijom uličnog slenga kojim svi likovi na izgled suvereno vladaju – dobija se jedna tobože sveža i na izgled zabavna slika sveta koja treba tobože da nas protrese i podseti na – valjda, surovost životnog okruženja i tragedije boravkla na svetu. U stvari to je nekoliko detalja sentimentalnih pubertetskih istina prikazanih najjednosravnijim pozorišnim jezikom – izjavom direktno u publiku sa prinudnim banalnim komentarima iz gledališta. Tako se podržva taj duh banalne zabave koji se naizgled kritikuje i persiflira na sceni ali se zapravo samoreprodukuje i dokazuje. Ovo se može uzeti i kao neka vrsta generacijskog istupa ili nastupa ili ulaženje u zablude gluvarenja o kome se kao o negativnom polazu govori u verbalističkom prologu komadu.

Dakle ovih nekoliko skrpljenih i prilično izmišljenih pričica u formi monologa ili polumonologa - literarnih izjava – došlo je do nas sa male scene u klubu BITEF Teatra sa idejom da se promoviše sasvim novo pozorište u produkciji nove postave Bitef teatra. Nažalost dobili smo još jedan nuz proizvod loše shvaćene američke TV serije koja će nas izgleda još dugo pratiti. Nešto što se mora pohvaliti u ovoj nazovi predstavi jednog nazovi pozorišta koje je u stvari bilo uglavnom pričalište i ispovedalište devojačkih pubertetskih jada i filozofije – mora se reći da smo videli dve veoma spremne i jako šarmantne mlade glumice koje da su bile u boljem komadu sa više istinskog konteksta bile bi zaista pozirišni dogadjaj u smislu otkrovenja. To su bile odlične i sasvinm neobične moderne i sasvim prisebne devojke novog duha Evrope i sveta bez granica – Danijela Vranješ i Jelena Ilić. One su pokazale da se novo pozoiriše u detalju i naznakama može desiti i pored stereotipnog teksta. Ne – nisu one uspele da ovaj osrednji literaarni domet stave zaista u novi i bolji i širi kontekst – ali su naznačile da ako bi se od njih tražila gluma u novom kontekstu – da bi one bile spremne da taj izazov prihvate i na njega pozitivno oddgovore. Veliki glumački prostor dobuio je i Marinko Mdžgalj ali je ponovo pokazao da mu ipak nedostaje ukusa za suptilniji humor pogotovo na dimenziji mikro scene estrade. Do duše bio je znatno bolji nego inače. I eto Bitfas pre BITEFa i nadamo se da se dan po jutru neće prepoznavati. inače - praznjikavo.

Ilustracija : Larisa Ackov