Kada je moj deda umro, zaredio sam se kao nehn ili monah početnik. Na tajlandskom jeziku, ovo se zove buat nah fai, što znači zaređenje ispred vatre. Tajlanđani veruju da će otići u raj kada umru ako se drže za monašku odoru, pa sam ja postao monah da bih pomogao mom dedi da ode u raj. Moj deda je kremiran oko sedam dana nakon što sam postao monah. Većina dečaka, kao na primer moj mlađi brat, postaju monasi samo na dan ili dva. Ali, ja sam bio monah čitav mesec, jer je bio raspust.

Bio sam monah početnik u Yohthin Phradit hramu u blizini kuće mog dede. Kada sam saznao da ću biti monah, pomalo sam se uplašio. Ali, kasnije sam bio srećan što sam to uradio. Pre ceremonije zaređenja, morao sam da naučim mnogo toga. Na primer, deset propisa: ne ubijaj, ne kradi, ne imaj seks, ne laži, ne pij pivo i vino, ne jedi posle podne, ne pevaj i ne pleši, ne nosi šešir ili sat, ne spavaj na mekom krevetu i ne prihvataj mnogo novca. Morao sam da naučim ovo na starom jeziku Pali, koji je veoma težak za izgovor. Stariji monasi moraju da pamte 227 propisa.

Dan mog zaređenja je bio veliki dan za mene. Osećao sam strah i uzbuđenje. Otišao sam u hram sa porodicom i rođacima. Prvo su mi obrijali glavu i obrve.Svi su se izređali da odseku po mali deo, a onda je jedan monah završio ostatak. Onda smo otišli u glavnu kapelu na ceremoniju. Za vreme ceremonije, monah je izgovarao neke stvari i onda sam ja to ponavljao, na jeziku Pali. Nisam razumeo reči koje sam govorio. Takođe sam morao da izgovorim deset propisa. Onda su me odveli napolje da obučem monaško odelo. Pomogli su mi malo pošto mi je bilo teško da ga obučem. Onda smo se vratili nazad da dovršimo ceremoniju.

Posle su mi pokazali mesto gde ću spavati. Na tajlandskom, to se zove kuti. Moj kuti je bila mala drvena zgrada sa tri sobe. Delio sam je sa dva monaha, Phra Noom i Phra Mongkhonom. Na spratu su bile dve spavaće sobe, a dnevna soba je bila dole. Phra Mongkhon je spavao dole. Bio je tu televizor (sa kablovskom televizijom), plejstejšn, radio, polica sa knjigama, frižider, sudopera, čajnik i sat. Moj krevet je bio jedan tanki dušek na podu i jastuk. Kupatilo je bilo napolju. Veoma sam se iznenadio kada sam video monahe kako igraju igrice na plejstejšnu. Moji roditelji nisu ostali dugo i uskoro sam bio sam. Bio sam malo uplašen, ali monasi su bili ljubazni prema meni. Igrali smo igrice i otišli na spavanje oko 9. Bio sam veoma gladan jer mi nije bilo dozvoljeno da jedem posle podne.

Prvog dana, monasi su me probudili u pet ujutro. Rekli su mi da odem da se okupam i da se obučem. Onda smo meditirali. Nisam to radio nikad pre, pa su mi morali pokazati kako. Seo sam prekrštenih nogu i zatvorio oči. Zatim sam ponavljao za njima na Pali jeziku. Nisam razumeo reči tada, ali kasnije su mi rekli šta znače. Meditacija pomaže da se osećate smireno. Radili smo to oko pola sata.

Oko šest smo krenuli iz hrama na bintabat. To je kada monasi hodaju po selu i dobijaju milostinju. Sa nama je pošao dek wat, dečak iz hrama koji pomaže da se nosi hrana. Svaki dan smo išli istim putevima. Nije nam dozvoljeno da nosimo cipele. Bolela su me stopala i imao sam puno žuljeva. Puno puta smo stajali da nam ljudi daju hranu i piće. Čekali su ispred svojih kuća i zvali nas da dođemo. Kada nam daju hranu, nije nam dozvoljeno da kažemo hvala. Kada ljudi daju hranu monasima, to se zove tam bun. Oni to rade kao dobro delo. Mi im damo blagoslov i krenemo dalje putem. Hranu nosi dek wat koji ide za nama. Za sat vremena su naše posude i torbe bile pune.

Nazad u hramu, biramo šta ćemo jesti za doručak i ručak. Onda smo jeli dok je dek wat čistio naš kuti. Kada smo mi završili, on je pojeo svoj deo. Ponekad je davao nešto hrane psima i mačkama koje su živele u hramu. Morao je i da pere sudove. Ja sam gledao TV, igrao igrice i malo spavao. Ručali smo oko pola dvanaest. Svi monasi moraju da završe sa jelom do podne. Posle toga ne smemo više jesti, ali možemo piti mleko.

Većina dana je potpuno ista. Gledam TV, igram igrice, slušam radio i čitam stripove. Ponekad odem do lokalne prodavnice da kupim još stripova. Ako sam išao ujutro, ponekad bih kupio nešto da pregrizem. Ali popdne to nije bilo dozvoljeno. Ponekad bi moji roditelji došli da me posete. Davali bi mi hranu za doručak i ručak. Tim danima nisam išao u selo. Roditelji su morali da me pozdravljaju wai pozdravom, tako se kod nas pokazuje poštovanje, sastave se ruke na grudima i onda se pogne glava.

Uveče bih se okupao oko 8 i onda meditirao sa Phra Noom i Phra Mongkhonom oko pola sata. Nije mi se svidela meditacija jer je bila dosadna i sedenje u jednom položaju na podu je neprijatno. Onda sam odlazio pravo u krevet jer smo morali da ustajemo rano izjutra.

Poslednjeg dana, roditelji su došli po mene. Imali smo specijalnu ceremoniju koja se zove seauk. Morao sam da ponavljam za monahom neke reči, i da se presvučem u svoj šorc i majicu. Bilo mi je drago što sam mogao da odem jer sam sada mogao da jedem i posle ručka. Nije mi se baš puno svidelo tamo ali mi je bilo drago što sam mogao da pomognem mom dedi.