Probuditi se

u ovoj musavoj zemlji,

dirljivoj,

kao ugažene papuče,

miris paprikaša

iz ulaza 33

Mleko maci Mariji,

tigrici s belom mrljom na grudima,

a onda...

do sandučeta

gde potvrda me čeka,

da država me voli do veka.

Ona, jedina, mi piše,

al’ ništa “Bobe dušo, stari care...”,

već struja, info, tele...

Ma da: uvek samo pare!

Istina,

ponekad me cima da glasam,

kažem koga hoću da me vodi

Ej, ljudi,

kako da vam kažem?

niko od vas,

ka slobodi

niko,

baš niko od vas,

sakojaši,

kravataši,

BMW-jaši (il’ neki drugi modelaši),

glancglavaši,

friški europejaši,

relaxosmejaši,

Yves Saint-Laurent naočaraši,

Louis Vuiton torbaši,

aktentašnaši,

expertaši,

menadžeraši,

marketingaši,

PR-aši,

ljudskoresursionaši,

dileraši,

brokeraši,

konsultaši,

bankaraši,

kamataši,

tenderaši,

privatizacijaši,

tranzicionaši,

farmaceutaši,

simpoziumplaćaši,

sponzoraši,

poslovnoprostoraši,

klinkojebaši,

nemaproblemaši,

kuleobećaši,

odbrigezanasnespavaši,

novoprevaraši,

u klonjinestajaši

u Mojoj Klonji nestajaši

Bob Laos, 22 decembra, 2006