OPAQUE BROJ

Ivan Jasiković

Za ovaj tekst: 2500 dinara. Objavite ga, kragujevački “Koraci”, i neka vam pri tom bude nepobitno jasno da je tekst napisan isključivo da bi mi doneo novac koji će biti potrošen na načine koje će po bon sens-u biti nedolični. Međutim, naravno da nemam nameru da raspalim priču o novcu,

kada sam već jednom napisao da bih bio znatno zadovoljniji starim dobrim načinom robne razmene: osam dabrovih krzna za dve sekire. Na primer. Umesto toga:

- priča o nečemu što bi se figurativno moglo okarakterisati kao velika rupa u grudima; rupa po čijim obodima se skorela sukrvica koja odaje blagi, sladunjav miris – ili zli Oskar Macerat kako dobošari i svojim zvonkim glasom razbija staklene predmete ukoliko pokušate da mu oduzmete jebeni doboš kojeg odvratni Oskar brzo istroši, jer ceo dan po njemu dobošari, pa trk onda nazad do gospodina Šarla Aznavura po novi doboš!

- kako me je izvesni Frater N. A. iskompromitovao bez ikakvih, razloga, napisavrši gomilu laži o meni – nazvao me je „magičarem iz fotelje“, to jest, „onima koji pročitaju tonu knjiga pa onda stanu“. Ne mogu da odgovorim jer sam isključen sa tog privatnog internet-foruma, donekle ipak zadovoljan činjenicom da izazivam konflikte gde god se pojavim – to je zbog toga što me zanima prva karika lanca genetičkog koda; sukcesivno, u vremenu regresivno, na putu ka arheuzroku, nizanje uzroka jedan za drugim, lizanje uzroka jedan za drugim, psihoanalitički kunilingus pri kojem psihoanalizu zamišljam kao sveže ostriženo stado ovaca koje skače preko natrule ograde;

- paralelnom podešavanju frekvenci triju oscilatora kojima mogu da proizvodim sumanute zvukove – ali to je dosadno i zanimljivo je samo fantastima kojima zvuk, putujući kroz eustahijevu trubu, stiže na meni neki nejasan način u obliku impulsa u mozak, te tako izaziva prijatne ugođaje... – neki su to izvoleli nazvati muzikom, a ja se klizam po Šembergovoj ćeli, ali, budući loš klizač koji često pada na zadnjicu, vezujem ispod donjeg dela leđa nekoliko primeraka „Teorije nove muzike“ Teodora Adorna, o čijem je organu-jeziku (onim čime se palacati može, van svakog figurativnog smisla) gospodin SS-Liebhaber Ginter Gras ispevao pesmu,

dok sam znojavog torzoa ležao u senci zubate vagine; i razmišljao o onome što sledi nakon niza crtica: isprva je to trebalo biti samoubistvo, izvršeno skokom sa mosta, među vozila: smrskanu šoferšajbnu plaća kasko-osiguranje,

a, figurativno rečeno, zjapeću rupu u grudima ne ispuni ni prijatna reč onih sa kojima si mimo svoje volje u biološkoj svezi. Udaljiti se od ljudi i nizati imena: Platon, Empedokle, koji nije skočio sa mosta već u krater Etne, Plotin, Dionizije Areopagita, anonimni engleski autor „Oblaka neznanja“, Majstor Ekart, Hildegarda od Bingena, Jakob Beme, Paracelzus, Mihael Majer, Kornelijus Agripa fon Neteshajm, Angelus Silezijus, a

neka bude još i onaj neobični Rejmond Lal iz XII veka koji je u potpunosti promenio način života nakon što mu je žena u koju je bio zaljubljen pokazala rakom razjedene dojke – avaj: iz vreline pūti u hladnu askezu, iz sumornih razvalina nekada brižljivo ozvučenih kojmora do sunčanih livada na kojoj leži voljena, otkrivenih grudi, sa svojom bradavicom u mojim ustima; IAO; Die Chymische Hochzeit des Christian Rosenkreuz – kralj koji sisa bradavicu kraljice, kralj koji je nekada umoran i bezvoljan sedeo u krevetu, ispunjen dosadom, čekajući tek da vreme prođe –

a voljeni Isus, Logos, srce u Tifaretu, Sin, ukazuje se u Malkuthu, nakon što se spustio iz Yesoda, kroz lunarno, kroz Majku, kroz menstrualnu noć, kroz genitalne organe muškarca i žene koje rađaju novog sina – majka u luksuznoj brvnari gde i novi život miriše na drvo -

a duboko na dnu našeg Malkutha, Kraljevstva čije je srce tako lepo opisao Tejar de Šarden, nada mnome je izvršen pokušaj defamiranja: sorore, fratri! Polu-brat Cosmomachia je opužen da je „magičar iz fotelje“. Vaš veliki htonični idol čiji se skelet kruni negde u Hejstingsu nije gledao u Bafometa, već u ogledalo koje je slalo odraz lažnog proroka. Ja sam u sprezi sa tom hrpom ljudskog izmeta, jer i sâm sam grešnik iz ugla Anđeoskog Doktora, ili sam pak jedna posledica čitavog lanca uzroka, kako kaže bradati gospodin koji je prestao da sa svojih četrdeset godina upražnjava koitus sa svojom ženom –

ali, zašto, neko će se pitati, zašto se toliki naglasak stavlja na spajanje žene i muškarca, na njihova spolovila:

dete o dete o dete o dete,

gimnastički analogon izgovaranju neizgovorljive formule Shemhamforash –

kao kad se u onom snu dešavao transfer nekih podataka između mene i čarobnjaka koji je neverovatno ličio na jednog srpskog ikonopisca: bili smo linkovani vezom čiji se signal odašilje malo iznad sredine očiju, negde na sredini čela: čarobnjak je upload-ovao veliku količinu podataka u moj um da sam viknuo „Isuse“,

ali srce u Tifaretu je zatvorilo svoje komore čoveku koji je hteo samovoljno da uđe u pećnicu. I gle, prži me oganj, četiri plus tri godine... A priča

o zvuku je priča o talasima – talasima mora koje je svugde isto more što je svugde isto more gde je uvek isto more koje je more na svakom mestu koje se morem može nazvati – četiri plus jedan plus jedan plus jedan: slova me štite od strašnih zaraza koje vise u vazduhu. Možda čak od sina koji je oca ubio u klancu: o, vrati me nazad kroz vreme da odmislim neke misli koje još kao dete propustih kroz lobanju, kada humka postaje velika grantitna stena koja je granitna stena u svakoj tačci svoje okrutne granitnosti.

Svoje nasledstvo sam straćio u najkraćem roku: kupovao sam tople i vlažne imitacije vagina, nemačka nacistička odlikovanja, ogromne količine municije, magacin pun sapuna; jutros su u novinama objavili da je u Rusiji počela proizvodnja čeličnih muda,

a nigde napomene da je disocijativno nizanje slika najobičniji trik. Dragi Viktore, остраненйе je kao pantljičara: uvuče se duboko u utrobu, dragi Viktore, ono razara epiderm razuma koji bi hteo da ostane zdrav. Zdrav čovek je okrutan čovek. Zdrav čovek je nalik H. H. Eversovoj meleuzini Alrauni: zdravlje je čak nešto mnogo više od hira, zdravlje je Kainovo poricanje da je on „čuvar brata svojega“,

već bi radije čuvao računare optimalne konfiguracije i po ekranima TFT-monitora tražio Aveljevo mrsko lice prekriveno čekinjastom bradom, i njegove male oči smeštene odmah ispod isturene čeone kosti. Šta

mislite, da li sam ikada imao odnos sa kurvom? Igor je plaćao kurve, zvao je i mene da se priključim. Ima tome već šest-sedam godina, ali kurva je jednostavno kurva, i nema onaj sladak miris devojke koja stvarno želi muškarca. Smrad kurve je nalik smradu pisca koji piše tekst radi 2500 dinara honorara, pisca koji kaže –

bio jednom Pablo Pikaso i bio jednom jedan čovek koji je od ovoga hteo da mu naslika platno za 10000 dolara, ali je senjor Pablo iznenadio gospodina naručioca činjenicom da je već za dva minuta bio gotov – ali gospodine Pablo, pa to je trajalo samo dva minuta – da, gospodine, a mojih 50 godina iskustva? –

Atem. Breath. Iskustvo. 50 godina taloženja raznih elemenata koji se potom pretvaraju u viziju, vizija u bolest, bolest u pravcatu pošast koja će tandrkati po glavama učenih ljudi, dok sam ja, „magičar iz fotelje“, kako me je nazvao jadni N. A., „pročitao gomilu knjiga i tu stao“ –

a Frater N. A. nije znao da sam štedeo, da sam sakupio pare, da sam iz Rusije naručio muda od čelika, primio ih u paketu, na kućnu adresu, a potom stupio u pećnicu. Gori sa svih strana. Stopala me peku, kosa se pretvorila u smrdljive dronjke, nokti su omekšali, samo je sa mudima sve u redu,

iako su se malo zagrejala, a i nikada sebe nisam nazivao „magičarem“. Ja volim magijom nešto drugo da nazivam, no što misli Frater N. Magija kao opstanak u svesTnom stanju. SvesTno stanje nije ne mora biti u neposrednoj vezi sa spoljašnjom okolinom; to ću reći, a ti ćeš tražiti od mene da prekinem monolog i umesto toga,

...ja ću se mašiti za jednu knjigu Viktora E. Frankla i pročitati rečenicu: „A strange concept of aletheia: that truth can only be disclosed and uncovered through a delusion, that logos can only be mediated through patho-logos!“ –

Gospodine Frankl, ne znam zašto se nisam ubio tokom svog logorskog zatočeništva, ali u ovoj sobi proklijava nova kontrakultura čija su obeležja neotpakovani kondomi, burmut, prazne flaše Koka-Kole, izdrndani analogni džojstici –

ad hoc preupućivanje na istoriju bolesti sakrivene u kartoteci; van Gogovo uvo u kutijici bio je prvi ready-made objekat, izuzeto iz prvobitnog konteksta ušne školjke koja prikuplja zvukove kao što je majčino strašno jaukanje dok je opštila sa ocem ili zvuk apsinta koji dolazi u dodir

sa staklom.

Ili si sa mnom, ili si protiv mene. Tertium non datur, pomislih i uputih se prema Dušanu, da mu odnesem bojice za osobe ometene u razvoju. Ugovor,

o kojem anti-junak mog romana razmišlja, biće overen pečatima ukradenih sa Fakulteta za sport i fizičku kulturu. Ovo ljudi oko sebe, samosporečkani na autobuskoj stanici, blanko su svedoci moje visprene ideje. Prisustvuju njenom rađanju, a nisu toga svesni – da, obesvešćeni poput mene po pitanju

upale njihovih mokraćnih kanala –

ne, opet je pred nama Bodlerova raka koja proždire sve. Da,

dvanaest je opaque broj, und meine Sucht nach dem Leben, momentan in deutsch artikuliert – benutzbare Geschicklichkeiten habe ich meistens vergessen – I have even used English language is search for admittance, weary, hideous to the eye – i kada sam poželeo da osetim smrad novca koji ispada iz svih džepova: trk u knjižaru po novu isporuku štampane hartije! – ibidem fekal – ništa novo: mnoga je budala pokušala da priča, ali se zaustavila kod bodljikave žice, tamo gde veliki reflektori osvetljavaju noću okolinu,

prostor, kome niko ne sme da se prikrade: tamo gde je skrivena najkvalitetnija literatura o kabali, tamo gde je skrivena stolica na kojoj je sedeo Jakob Beme i krpio cipele pre nego što bi progovorio iz praznine punoće, to jest, punoće praznine, u kojoj lebdi

misao koja misli samu sebe. O, biti veseo na ekavskom i ijekavskom, i kavkaskom, jukatanskom, ognjeno-zemaljskom, kamčatkijanskom, svuda, duž Magelanove putanje kretanja koja je obuhvatala, zapravo, samo četvrtinu jedne ravne ploče koju na leđima nosi divovska kornjača bolesna od prekomernog zdravlja;

2500 dinara nije malo novca. Može se popiti ili prokockati. Kupiti jedna ili dve usluge felacija od neke od žénā koje se motaju uveče oko železničke stanice – neposredno iskustvo ispred priče naširoko: kurac u ustima, a

žena izvodi pokrete glavom, opaque broj puta, kao da uzastopce daje neke potvrdne odgovore na pitanja koja joj nisam postavio. Svršavanje u usta dodatno se naplaćuje – ma, kad je bal, nek’ je bal: novčanica je pothranjena među sisama. Inače, odvratno je pričati o ovakvim stvarima, ali one se naprosto ne mogu stalno prećutkivati.