Društva kakofonije su dezorganizovane grupe klovnova, umetnička gerila, psi kiča, slekeri i bukači u potrazi za iskustvima koja nadilaze uobičajeno. Prvo Društvo kakofonije pokrenuto je 1986. godine od strane članova rasformiranog "Kluba samoubica" iz San Franciska.

Kakofonija se može opisati kao indirektni potomak dadaističkog pokreta. Svakog meseca, članovi se okupljaju i "idu tamo gde ima sirovina od kojih mogu praviti svoju dadu". Društvo kakofonije je poslužilo i kao osnova za tajno društvo iz kultnog filma "Fight club".

Po samoproglašenim članovima Društva, "i vi ste možda već član". Naime, po anarhičnoj prirodi Društva, članstvo je otvoreno i svako ko želi može organizovati događaj. Kakofonični događaji često podrazumevaju kostime, obešenjaštvo i nestašluke na javnim mestima. Poznata je, na primer, njijhova akcija podmetanja Barbi lutaka sa izmenjenim glasovnim mehanizmom u prodavnice.

Najvažniji ogranci Kakofonije razvili su se u San Francisku i Los Anđelesu.

Prva grupa Društva kakofonije u San Francisku organizovala je niz događaja sa inspirativnim nazivima kao što su: Atomski kafe, Piknik na mostu Golden gejt, Bingo na groblju kućnih ljubimaca, Raspeće uskršnjeg zeke, Hod kroz kanalizaciju i drugi.

Aktivnosti društva, koje su redovno objavljivane u njihovom mesečnom listu, utihnule su krajem devedesetih godina prošlog veka, ali je u novom veku nova grupa ljudi pokrenula Kakofoniju 2.0.

Los Anđeleska grana udruženja najavljivala je događaje u mesečnom izdanju "Priče iz zone". Događaji koje je organizovala ova grupa probijali su granice uobičajenih nestašluka. Na primer, akcija "Cementne maze" koja se sastojala iz punjenja plišanih medveda cementom i podmetanjem istih u prodvanice, ili projekat "Klovnovi protiv komercijale" koji je ispitivao koliko klovnovi mogu da maltretiraju poslovne ljude na ulici a da ne budu uhapšeni.

Grupa se podelila tokom 2000. kada je dugogodišnji vođa Prečasni Al objavio "smeli novi pravac" i navodno se priključio Pravoslavnoj crkvi jer je osećao krivicu nakon smrti dvojice mladih kakofonista u saobraćajnoj nesreći (vozili su se pijani kući nakon kakofoničkog događaja).

Zvanični sajt Društva objavljuje:

Od oktobra 2000. do sredine januara 2001, nije bilo nikakvih aktivnosti Društva. Za mnoge od nas, posebno one koji su pripremali poslednji događaj povodom Noći veštica, poslednjih nekoliko meseci bili su težak period, posebno za one koji su bili bliski Peteru Gajbergeru i Danu Lipertu, koji su poginuli u saobraćajnoj nesreći posle događaja.

U životima mnogih od nas, ta Noć veštica bila je doslovce đavolja noć, kulminacija haosa koji smo mi kakofoničari dugo prizivali. Onima među nama koji su bili prisutni na mestu nesreće, ostala su teška sećanja i predstojala velika iskušenja.

Niko od nas nije mogao pretpostaviti da će poziv Kakofonije na kidanje okova ugodnosti postati proces lične transformacije. Prigrlivši ideal haosa i destrukcije, prihvatili smo i smrt koja vodi u Drugo Rođenje. Aktivnosti u narednim mesecima će slediti ovaj novi, revolucionarniji put.

Znamo da ovaj put nije za svakoga. Neki od vas će nas sigurno mrzeti. To ostaje isto.

Kasnije je utvrđeno da je jedan od poginulih izmišljen a drugi živ i veoma srećan zbog zbunjenosti i nesporazuma koje je izazvala vest o njegovoj smrti. Međutim, uskoro je stvarno umro, pa je to bacilo senku na celu priču.

*

Akcija preobraćanja

Nekoliko kakofonista upustilo se u preobraćanje, a sve u ime Isusa Hrista, "strejt" osoba u homoseksualnost.

Rizikujući mučeništvo, lutali smo kroz gomile inoveraca na uličnom vašaru, delili pamflete koji detaljno opisuju grešno postupanje heteroseksualaca i nudili spasenje kroz gejstvo.

Neki koji već pripadaju gej stadu behu nasmejani, ali tretiraše našu ozbiljnu i naučno proverljivu misiju previše šeretski. Ko ih šiša. Kada se radi o izvršenju Božije volje, članovi Društva kakofoničara Los Anđelesa spremni su da rizikuju da ne budu shvaćeni ozbiljno.

Mnogo hvala raznim eks-gej hrišćanskim grupama koje su inspirisale ovu akciju. U njihovu čast, obukli smo se kao proroci i nosili krst na koji je prikucana beba, kao simbol zala prenaseljenosti planete (za slučaj da se pitate, beba je zapravo bila lutka, a krv crveni sos).

U pamfletu koji najavljuje ovu akciju između ostalog su opisana "Četiri mita i činjenice o takozvanom pokretu za prava heteroseksualaca".

1. Heteroseksualci ne biraju svoje seksualno opredelenje, ono je urođeno.
Činjenica: heteroseksualnost se uči kod kuće, u školi i iz medija, ali moguće je i odučiti se od ove devijacije - na primer u zatvoru ili kroz naš program.

2. Biblija ne osuđuje heteroseksualnost.
Činjenica: Biblija je puna svirepih primera incesta, silovanja, prevare i ubistava koja su počinili heteroseksualci da bi zadovoljili svoju požudu!

3. Heteroseksualci ne žele da upropaste naše društvo.
Činjenica: da bi ste se uverili da je ovo mit, dovoljno je da pogledate vesti ili da pogledate šta rade heteroseksualni mediji i škole! Čak postoji i isključivo heteroseksualna organizacija koja poseduje nuklearno naoružanje i spremna je da uništi svet - da, to je vojska Sjedinjenih Američkih Država.

4. I heteroseksualci mogu primiti božiju milost.
Činjenica: Bog prezire požudu i prevaru. Bog voli heteroseksualce? A šta ćemo sa prvobitnim grehom?



*

Postoje i mnoge druge aktivnosti i udruženja koja su bliska ideji kakofonije. Na primer, Crkva subgenija (http://www.pionirovglasnik.com/tekstovi/297) ili Flash Mob (http://www.pionirovglasnik.com/tekstovi/12).

.