KOMENTARI (2)
DODAJ KOMENTAR
ŠTAMPAJ
Slična stanja duha, volja da se od svega napravi tabula rasa u odnosu na želju da se neko branjeno područje drži po strani od kritike, bez obzira na okolnosti, dozvoljavaju znatno širu upotrebu sintagme, izmešteno od istorijskog upisa Dade kao pokreta, Dada je uvek iznova neophodna, u kritičnim trenucima kulture i umetnosti, da bi se moglo krenuti dalje. Na anketu lista Revue de l epoque 1920. na temu "Da li treba postreljati dadaiste?" gotovo svi su bili kategorično uvereni da bi trebalo svršiti s tim bukačima, samo je bilo razlika u predloženim metodama: od streljanja do vešanja, od šibanja do točka. 15 Nažalost, slične reakcije na razne vrste aktivizama su se toliko puta kasnije ponovile, a aktuelne su i danas. Insistiranje na školi života, poetizaciji ulice; bačenost u život, izmeštanje kreacije iz sveta umetnosti u život, aktivizam Dade se dosta razlikuje od varijante – umetnost u narod, umetnost za svakoga, svako može biti umetnik – drugih avangardi, bez obzira na slična umetnička ponašanja (npr. ruskog kubofuturizma), akcije, gestove, entuzijazam (zbog drugačije percepcije života/umetnosti i zbog odsustva kolektivnih ili nacionalističkih, ideoloških projekcija, utopizama – npr. u slučaju ruskih umetnika/teoretičara, mada se kod njih to i ne može nazvati utopizam jer su oni svoju ideološku misao i ostvarili, za razliku od drugih evropskih nedada (Dada se nije time bavila – možda malo berlinsko krilo Dade; Dada u Parizu se zanimala za dendističke ludorije, neopterećene ideološkim projekcijama, kao i Njujorška Dada, Šviters je bio iritirajuće apolitičan da mu je Hilzenbek zbog toga uskratio prijem u Berlinskoj Dadi.... ) avangardi, iako se vrlo brzo ispostavilo, posle tzv. herojskog doba komunizma, da to nije ono na šta su oni mislili). 16 Šviters o svojoj junakinji Avgusti Bolte, koja je htela da doktorira na školi života, na veri u život, kaže: "Ali naročito je u školi života Avgusta Bolte bila veoma spretna devojka, s kikom na desnoj strani. Život je bio surova škola. Samo veoma spretne osobe, s kikom na desnoj strani, mogu s verom da žive život." 17 Dada amoralnu provokaciju pozicionira u odnosu na život, što se vidi iz Desenjove tvrdnje da nema nikakve specifične razlike između policajca i lopova. Ipak treba priznati, veli Desenj, da bandit prirodnije stiže do čistog Heroizma. 18 U tom kontekstu apologije života, zanimljiva je, desetak godina kasnije, Carina reinterpretacija Bretonove indeksacije monizma u drugom manifestu nadrealizma, u kojoj građenje i stvaranje više ne mogu da se razmahuju jedno protiv drugoga – da sve navodi na mišljenje da postoji izvesna tačka duha s koje život i smrt, stvarno i imaginarno, prošlost i budućnost, saopštivo i nesaopštivo, visoko i nisko, prestaju da budu opažani protivrečno; Cara je primenio na Dadu opisujući kako je ona/on/ono ... mesto rastakanja protivrečnosti, ali da je to mesto ovde i sada, a ne u imaginarnom ili budućem, da se ona primenjuje na sve, a ipak nije ništa, Dada jeste tačka na kojoj se da i ne sreću, ne svečano u dvorcima ljudskih filozofija, nego naprosto na uličnim ćoškovima kao psi i skakavci. 19
Ludizam, umetničku igru, treba razlikovati od ludila, infantilizma - na autoopasku da boluju od mladalačkog ludila (najblaže rečeno), infantilne regresije, Pikabija sebi odgovara da je za to neophodna zaprečenost, ili barem slabljenje volje, a mi imamo volju, dok je s druge strane Bal definisao dadaistu kao: "Dadaista: detinjast, donkihotovski čovek, upetljan u igre rečima i gramatičke figure; a u svom dnevniku precizirao – detinjasto na koje mislim graniči se s infatilnim, s ludilom, s paranojom.“ 20
Dada akteri iz svojih ludizama, nihilizama, svoje pobune protiv svega nisu isključili ni sebe kao objekt, naravno u službi Cinizma - Pogledajte me dobro! Ja sam idiot, ja sam lakrdijaš, ja sam naklapalo! Dobro me pogledajte! Ja sam ružan, moje lice nema izraza, mali sam. Ja sam kao i svi vi. 21
Pobedu života nad Umetnošću (demistifikacija umetnosti i u tom smislu smrt umetnosti, anti-umetnost, iako se ispostavilo da je u pitanju samo preimenovanje, mada je Dišan u jednom trenutku prestao da se bavi umetnošću, ali ne i da je živi) možda najbolje ilustruje Carin razlog pisanja, u smislu Bretonove zapitanosti šta to još opravdava čin pisanja 22 – traženje ljudi, nalaženja rešenja za dosadu. Breton se u ovom slučaju slaže sa Carom, iako većina pisaca na Bretonovu anketu „Zašto pišete?“, nije odolela književnoj taštini. 23
Svoju epistemologiju dosade Cara dalje objašnjava u svom pismu Žaku Rivijeru: "Postao bih pustolov velikog stila, finih gestova, da sam imao telesne snage i živčane otpornosti da ostvarim jedan jedini podvig: da se ne dosađujem." 24
Slična zainteresovanost za život (potpuno drugačija od romantičarskih i post-fantazama, mitova o herojstvu usamljenog Umetnika, koji komunicira sa nevidljivim silama, koji se žrtvuje - a ne koji je žrtva - za više ciljeve, ideale... Šviters to nije tako shvatio; mada uglavnom biva da to i nije toliko stvar izbora) njujorške Dada ekipe, koja je od rata zbrisala u Ameriku, vidi se iz opisa Gabrijele Bife, Pikabijine supruge: „Od samog dolaska bili smo priključeni jednoj uvrnutoj međunarodnoj družini u kojoj smo noć pretvorili u dan, u kojoj su se mimoilazili oni koji nisu hteli da ratuju iz ubeđenja, a koji su pripadali svim staležima i svim nacionalnostima, u nezamislivoj razularenosti seksualnosti, džeza, i alkohola.Tek umakavši mengelama zakona koji odobravaju upotrebu vojne sile, najpre smo poverovali da smo stigli u blaženo vreme potpune slobode duha i delanja.“ 25
15. A. Bear, M. Karasu, DADA - istorija jedne subverzije, Sremski Karlovci – Novi Sad, 1997, str. 51. 
16. Pikabija bi jednostavno rekao da Umetnost jeste i može da bude samo izraz našeg svakodnevnog života.
17. Isto, str. 60.
18. Isto, str. 67.
19. Cara je inače ostao ukleti Dadaista, kada je većina njegovih istomišljenika prešla/osnovala u nadrealizam on je izjavio da je govno - nadrealizam, a nadrealizam - smrad govneta, objašnjavajući mnogo godina kasnije da je bio suviše prožet antidogmatskim idejama da u nadrealizmu ne otkrije pokušaj da se na pseudonaučnoj osnovi stvori nova književna škola.
20. Isto, str. 72.
21. Isto, str. 141.
22. Bez obzira na Hilzenbekovu opasku da je Cara od dadaizma napravio apstraktnu umernost, u kojoj može da ima nešto istine, ipak u pitanju je i ozlojađenost, takmičarski duh najborbenije elite.
23. Malo je pisaca, od onih kojima je to profesija prozrelo Bretonovu nameru provociranja taštine, izuzev Žana Polana, suviše bliskog Elijaru da bi bio prevaren, koji je odgovorio: "Pišem malo, vaš me prekor jedva i pogađa."
24. Isto, str. 145.
25. Isto, str. 7.
