ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Religija

Apostol Nacionalizma

D. G., 10. april 2004.
Kontrapunkt

Poznata je stvar da se dela vladike Nikolaja Velimirovica u knjizarama i crkvama prodaju "k'o alva", a jos je poznatije da Velimirovic, iako nekanonizovan, u delovima Srpske pravoslavne crkve i "srpskog intelektualnog sazvezdja" okupljenog oko SANU, uziva ugled sveca i nespornog ne samo teoloskog, vec gotovo filozofskog autoriteta. Znano je, takodje, da je Nikolaj (1880-1956) svoj drugi zivot poceo da zivi upravo od gazimestanskih dana 1989. Istoricar knjizevnosti Mirko Djordjevic tvrdi da to uopste nije slucajno. A da se jos jednom moramo upitati gde zivimo i koga nam sve namecu za moralne i religijske autoritete, pokazalo je Djordjevicevo predavanje u Novom Sadu prosle nedelje, pod naslovom "Nacionalisticko 'jevandjelje' Nikolaja Velimirovica".

Prenosimo delove predavanja: "Nikolajevo delo je pre svega antimoderno i nacionalisticko. Ono je dozvljavalo ili neodmerene pohvale ili neodmerene osude, a uticaj mu je prenaglasen. Temelj njegovog dela je nacionalizam, iako je poznato da je nacionalizam nespojiv sa duhom i dahom Jevandjelja (...) Nikolajeva knjiga 'Iznad Istoka i Zapada' uci nas da Srbija nije ni na Istoku ni na Zapadu, vec negde 'iznad' i taj obrazac itekako je prisutan u delu Srpske pravoslavne crkve i gotovo dominantan u krugovima takozvane srpske intelektualne elite (...) Na zalost, proplamsaji ove nauke mrznje pojavljuju se sve cesce. Nikolajeve tirade o trulom Zapadu, o umornoj Evropi i Srbima koji treba da se klone Evrope i njene civilizacije, dobijaju vrednost citave nekakve misli (...) U originalnim spisima ima tekstova o Jevrejima, koji su u popularnim izdanjima Nikolajevih knjiga izbaceni, sto je nedopustivo(...) U delu 'Kroz tamnicki prozor', koje je pisano 1944. u logoru Dahau, prepoznaju se znaci mrznje prema Evropi i njenoj civilizaciji (...) U toj knjizi prepoznaje se i Nikolajev antisemitizam, sto je neobicno, jer tada je drama Jevreja u Drugom svetskom ratu vec svima bila dobro poznata, pa je morala biti dobro poznata i njemu.

Nikolaj osudjuje Evropu kao belu demoniju, cija je kultura novopaganska. Po njemu, sva moderna gesla Evrope sastavili su zidovi koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i strajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam i sveopstu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Nikolaj dalje kaze da su evropsku kulturu oblikovali Jevreji i njihov otac djavo. Kaze da se treba cuvati Jevreja koji su unistili posebno Rusiju, koja je postala 'boljsevicka i civutska'. Veoma je voleo rec civuti i nikad nije upotrebljavao evropski pojam geto, vec rec 'civutana' (...)

Nikolaj je zanemario cinjenicu da su Isus i Marija jevrejskog porekla, da su Jevreji odbili Hrista, ali da su ga prvi i prihvatili, da su svi apostoli bili Jevreji. Nikolajev antisemitizam je primitivan i nema ni traga nekom dubljem proucavanju odnosa izmedju judaizma i hriscanstva (...) Velimirovic je u predavanju pod nazivom 'Nacionalizam Svetog Save' iz 1935. godine naveo da u Srbima postoji nekakva azijska sposobnost, dok za Savu kaze da je srodan svim velikim Azijatima (...)

Nikolaj spominje odrednicu 'svetosavski nacionalizam', iako u delima Svetoga Save nema ni traga nacionalizmu, a na jednom mestu Adolfa Hitlera uporedio je sa Svetim Savom. Nikolaj za Adolfa Hitlera kaze da je uspeo da stvori nesto nalik na nacionalnu crkvu. Evo toga mesta: 'Ipak se mora odati postovanje sadasnjem nemackom vodji (Hitleru), koji je kao prost zanatlija i covek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedan hladan i nesiguran mehanizam. I evo, on (Hitler) je u 20. veku dosao na ideju Svetoga Save i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvazniji posao koji prilici jedino svetitelju, geniju i heroju'.

Bio je posebno blizak sa Dimitrijem Ljoticem, pa cesto u njihovim delima nije jasno ko koga citira, da li Ljotic Velimirovica, ili Velimirovic Ljotica (...) Savremenim ideolozima vaznija je nacionalna ideologija, od nacionalne kulture. Nikolajev povratak na scenu 1989, godine govori mnogo o stanju srpskog duha. A odsustvo sistematskog kritickog osvrta na njegovo delo govori gde nam je zapalo stanje duha danas.