ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Film i TV

Mi smo praktično izazvali Hitlera

Ivan Nikolić, 3. avgust 2004.
RFE 18. maj/svibanj, 1999 10:56

RFE: Gospodine Makavejev, Srbija i Jugoslavija su već skoro dva meseca izložena bombardovanju NATO-a, sa druge strane, svedoci smo velikog broja izbeglih Albanaca sa Kosova i Metohije. Kojim očima jedan umetnik poput Vas, gleda na ovu priču koja okupira ceo svet i kako je uopste Vi doživljavate? MAKAVEJEV: Čekam već danima da čujem vest o ostavci generala Veslija Klarka. Ne znam za koje zasluge je dobio onolika odlikovanja. Ratovao je u Vijetnamu, gde je mogao da shvati da se rat ne može dobiti ako se za neprijatelja proglasi ceo jedan narod. Boravio je u Bosni, družio se sa generalom Ratkom Mladićem i tretirali su se viteški. Primio je na poklon revolver od čoveka koji je teškim topovima gadjao civile u opsednutom gradu. Družio se nedeljama u Dejtonu sa pretsednikom Miloševićem. Igrao se sa pretsednikom ratnih igara, kreirali su virtualni koridor od Sarajeva do Goražda (docnije iz milošte nazvan "Whisky Road"). Moglo se očekivati da je stekao prednost koja se zove `poznavanje neprijatelja`. Tu sad ima zaista nejasnih momenata. Poveli su rat iz vazduha, uz grdna uveravanja da trupa na terenu neće biti, i da će se granice striktno poštovati. Time je `neprijatelj`, na nesreću za Srbiju, obavešten da što god radi sa sopstvenim gradjanstvom to je njegova stvar. Tako `smo dobili` egzodus od skoro milion naših građana u pravcu juga (dodati bar sto hiljada koji su pobegli na sever i na zapad). Zatim je, nakon prvog rušenja mostova i fabrika, saopsteno da se predsedniku neprijateljskog naroda neće rušiti privatna rezidencija što bi moglo da naljuti Srbe koji ništa više u životu ne cene od kulturnih spomenika. (ispostavilo se da tamo od vrhunske umetnosti ima jedan mali Rembrant.). U svakom ratu važno je naravno, čitati ponašanje sile sa kojom se ratuje. Iz komande Veslija Klarka saopšteno je da će rat trajati vrlo kratko, samo dok pretsednik-neprijatelj ne podigne telefonsku slušalicu. Time je naravno javljeno pretsedniku- neprijatelju da `ako ne podigne tu slušalicu dovešće nas u istorijski škripac`. Znači pretsednik-neprijatelj je dobio poruku, ako podigne slušalicu bićemo prijatelji, ako ne podigne slušalicu to neće biti od njega lepo. Dovest će nas u neugodan položaj da se ponašamo sve gore i gore i pretsedniku će biti žao. Sada su, po profesorima medjunarodnog prava, napadači u konstantnom prekoračenju dozvoljenih ratnih ciljeva i mogu da se nadju takodje u Hagu. Uspeli smo da ih uvučemo u našu kaljugu.(Vukovar? O čemu pričate?) 14. maja Majkl Gordon iz Njujork Tajmsa, intervijusao je generala Shorta. General shvata da je njegov glavni zadatak bitka protiv naroda i kaže "ja kažem nećeš imati struju u frižideru, nema gasa u tvojoj peći, ne možeš da stigneš na posao jer su ti srušili most, na mostu gde sviraš te koncerte ja ću da te udesim itd." Taj čovek nama obećava nešto što ni po kom osnovu nema pravo da radi. Nema pravo da upotrebljava narod kao cilj. Kad sam to pročitao naježio sam se... RFE: Da li je po vama tačna tvrdnja pojedinaca da je Srbija u raskoraku sa svetom jer on nema razumevanja za nju? MAKAVEJEV: To je vrlo zabavna teza, ta ideja da bi svet trebalo da ima nekog razumevanja. Raskorak sa svetom postoji od proglašenja nebeske Srbije, od onog šetanja nesrećnog cara Lazara kroz dvanaest manastira, od `Karlobaga i Virovitice`, sećate se svih tih priča. Imam ovde jedan tekst o Srbima kao pupku planete, to je objavljeno aprila 1993, u"Politici", gde se proriče da će ceo svet propasti, da ćemo skoro svi pomreti, svet ce biti strahovito I potpuno uništen. "Naravno da ne mogu ostati svi Srbi u životu, ali ostaće jezgro nacije". U tom jadnom stanju duha, nalazimo se već dosta dugo, jedan zaludjeni deo naroda, neki možda samo delimično, ali je to `vladajuća svest`, svest režima, a pošto ima jako mnogo ljudi koji su na ovaj ili onaj način u državnoj službi - lako padaju pod uticaj svog poslodavca. RFE: Koliko ima istine u tome da Srbija ne razume svetske trendove, da narod sa tog prostora nije prilagodljiv savremenim tokovima, društvene i pre svega kulturne sfere? MAKAVEJEV: To nije tačno. Sta znači: ` Srbija ne razume`...? Mislim, ne treba upotrebljavati takve izraze. Da li nešto Francuska `razume`? Kao `Francuska voli vino`, `Amerika voli Miki Mausa`...? Setite se one prave Jugoslavije, zidali smo luke i irigacione sisteme po arapskim zemljama, pravili ogromne gradjevine po celom svetu, imamo još uvek vrhunsku košarku, moderan teatar, muzičare i glumce, filmovi nam igraju po celom svetu. Pogledajte vebsajtove koji su se pojavili, mlada generacija vrlo moderno reaguje na ovu nevolju koja se sručila s neba. Naša politička nacional-socijalistička kombinacija izvukla je tzv. `ostatak Juge` iz svetskih tokova, sistemom planske I prkosne samoizolacije. To je počelo rasturanjem Jugoslavije, prva pobeda tog režima bila je upostavljanje sankcija, bilo je mnogo lakše vladati narodom koji nije dovoljno obavešten. Medijski mrak neprekidno traje već deset godina, narod ipak čita samo glavne novine i glavnu televiziju. Taj narod se nalazi u stanju autentičnog mraka. S druge strane taj isti narod ima rodjake koji rade po svetu, imaju kompjutere, ljudi su, mislim, gradjani sveta. Ovo što sam rekao potpuno je kontradiktorno i nelogično, ali nije netačno. Mi smo svi, u manjoj ili većoj meri u stanju raspamećenosti. Sad kad nas je `svet` počeo da steže u nasilni zagrljaj, virus je počeo da prelazi i na njih. RFE: Medjutim hteo sam da vas pitam, ako se okrenemo u nazad videćemo da se srpski narod kroz istoriju, pogotovo ovu skoriju, ako tako može da se kaže, usaglašavao sa velikim silama, pod znacima navoda. Kako je po Vama i zbog čega došlo do ovog raskoraka? MAKAVEJEV: Tu nisam sasvim siguran, da ste u pravu. Uzmite Prvi svetski rat, gde smo se sukobili sa Austrijom, koja je bila imperija, daleko veća od nas. Uzmite Drugi svetski rat `Bolje rat nego pakt`, ne znam koliko je to bilo pametno, ali Beograd se digao na noge, napravio jedan prkosan gest. Mi smo praktično izazvali Hitlera da nas napadne. Hitler je poludeo, znate da je rekao da će `koventrirati` Beograd. 30% grada je bilo spaljeno. Učeni smo od malena, da uvek ratujemo sa jačima i da uvek pobedjujemo. To nije naravno bilo uvek tačno. Mi smo majstori ambivalencije i samozavaravanja. Postoji u našem nacionalnom karakteru prkos, i neka hajdučka inokosnost, svako je sopstveni zakon. Kraljević Marko je bio turski vazal dok se drugi deo našeg naroda borio protiv Turaka. Imali smo velikog vezira Turske, Mehmed-pašu Sokolovića koji je uspostavio našu patrijaršiju u Peći i stavio svog rodjenog brata za patrijarha. Nama su Turci znači omogućili tu patrijaršiju. Prema tome mi smo ponekad umeli da živimo sa velikim silama. RFE: Devetnaesti vek je bio vek velikog progresa, gledano tim očima dvadeseti vek je trebao biti velika pobeda čovečanstva. Medjutim, u njemu je bilo mnogo dogadjaja, koje su pokazali pravo lice čoveka. Čemu se nadate u predstojećem veku. MAKAVEJEV: Pa mislim da ste malo prejak izraz upotrebili kad kažete pravo lice čoveka. Postoji potencijalno i zversko lice čoveka, svašta čovek može da krije u sebi, svašta iz čoveka može da se `iznedri` u kriznim momentima, ili u momentima stresa, ili megalomanije, ili u indukovanom nacionalističkom transu. Ja volim da verujem u dobra čuda, koja su ustvari mnogo redja... O dvadesetom veku kao razočarenju, tu imate pravo, posle Prvog svetskog rata se verovalo da je to kraj svih ratova, bio je to užasan pokolj, i da posle toga ratova više biti neće. Delovi sveta su reagovali nezrelo, Rusija komunizmom, velikom utopijom koja je bila s jedne strane veliki san i brza industrijalizacija, ali s druge strane veliko zabavište - ljudi su tretirani kao mala deca, gradjani su trebali da rade i pevaju a država i partija da ih hrane, podučavaju i vode za ruku. Italija, Nemačka i Japan konstruisali su slično stripovsko društvo, utopije vezane za nacionalno gospodstvo, koje je podvrgavalo sve svoje stanovništvo nacionalnom principu, suludom vodji i marširanju u raznim simetričnim formacijama.Ta društva nisu se smirila u ekspanziji dok nisu zapalila ceo svet i izgorela zajedno s njim. Ovaj vek je uz sve napretke tehnologije, avijacije, elektrike i drugih blagodeti prilično propatio i imao u sred tog veka i u sred Evrope Berlinski zid, od `61 do `89. Komunizam se na sreću čovečanstva, posle velikih muka, odjednom urušio sam od sebe što je jedno čudo koje još treba sebi da protumačimo. Čovečanstvo se tek sada nalazi u situaciji da dogovaranjem, uspostavljanjem principa ljudskih prava, i kroz demokratske forme brani sopstveno blagostanje i stabilnost. Nas režim je uspeo svojim iracionalnostima i raspaljivanjem nacionalističkih strasti i aktivnosti da isprepada ceo svet. Sve što se dogadja po Afrikama, ti pokolji i užasi, Hutu i Tutsi, i `razni drugi Čečeni`, to oni računaju tamo još nije stigla civilizacija, ali to što smo mi uspeli da sa kandilima i kamama uradimo, navelo ih je da shvate da krvavo kolo može i hoće da se razigra usred Evrope. Pošto nasilje lakše priziva našilje nego pamet, upali su u zamku, itekakvu. Ipak, hvala bogu, počeli su da govore o Balkanu kao o nečem što je usred Evrope. Što još ne znači da smo izbegli snove i planove naših usijanih glava o trećem Svetskom Ratu i Novom Levičarskom Poretku. RFE: U ovom trenutku, zapravo u ovakvim trenucima uvek je bitan glas intelektualaca. U Srbiji je bilo onih koji su osudjivali ćutnju, upravo srpskih, naravno, intelektualaca i kulturnih radnika, medjutim uzimajući u obzir da je njihov glas potreban u svakom vremenu pa pogotovo u jednom ovakvom, medjutim koliko se daleko taj glas može čuti kroz masu moralne bede, koja je neminovno ispliva u jednoj ovakvoj situaciji? MAKAVEJEV: Moralna beda je sada na najvišim vrhovima, na obe strane ovog rata, koje su se našle u iracionalnom klinču, a ceo ostali narod je u jednoj fizičkoj bedi, u jednoj stvarnoj nesreći i bespuću. Mislim da nije tačno da su intelektualci ćutali. Imali smo konstantan otpor od samih početaka zloupotrebe emocija i masovne nesigurnosti. `87 i `89 godina označile su dolazak samozvanaca na vlast, oni nisu nikada imali autentične izbore, to su bili stalno frizirani i konstruisani izbori, sa puno lažnih stranaka i lažnih kandidata, za zbunjivanje i pravljenje magle. Ne može se smatrati potpuno legalnim i normalnim put kojim su naši vlastodršci iz partijsko policijskih foruma i formi stigli tamo gde su, a znamo kako su uspeli da se održe tamo gde su, protiv svih normalnih kriterijuma. Imali smo beogradsko hodanje koje je trajalo tri meseca, izvinjavam se, nije bilo samo beogradsko, bilo je 14 i kusur gradova. Imali smo demokratski plebiscit u Srbiji i bili smo pred okruglim stolom na kome je vlast trebala da se preda i da se predje u normalan proces tranzicije. Do toga nije došlo, ja ne znam da li sada vredi da merimo ko je koliko kriv, ali zašto je došlo do ovakvog užasnog obrta, mislim da je tzv. brižni demokratski Zapad, odigrao prilično kobnu ulogu u tetošenju vlastodržaca. Politički `sebičari`, lažne vojvode, lažni akademici i lažni bankari, Andjeli Pakla koji se umesto Harley-Davidsona, voze `Pitanjima Lenjinizma` i `Lear-Jetovima` , vesti igrači na žici i organski manipulatori. Joška Fišer je pre neki dan izjavio, `sve je to trebalo da se uradi mnogo ranije, mi smo prilikom samog raspada Jugoslavije učinili opasne greške`. Nemam nikakvu želju da mu pevam "Danke Dojcland", za tu zakasnelu svest, iako on doduše onda nije bio na vlasti. RFE: Može li po vama i na koji način borba intelektom pružiti odgovarajući otpor ratu i raspoloženju koji on nosi sa sobom? MAKAVEJEV: Ima jedan poetski iskaz Duška Matića (ili je to bio Koca?):` ima u tome neke nakazne draži`. Za mnoge ljude, ima nečeg vrlo zavodljivog i očaravajućeg u ratu. To su velike šanse, mnogi ljudi se preobraze i naprave ogromne stvari za sebe same. Bilo da postanu fenomenalne zveri, ili postanu izvanredno bogati, ima ljudi koji izvanredno profitiraju od rata.. Prema tome, otpor ratu ostaje na onima koji su stvarno pogodjeni ,kojima je najteže da se izkažu. Ta se borba mora voditi, otpor se mora pružati i otpor se pruža. Sad izgleda kao da je otpor promenio smer. Naravno teško je prepoznati simbiozu najveće vojne sile sveta sa mutivodama i prizivačima smrti.Ustvari ne postoji `odgovarajući otpor ratu`. Iz rata se mora bežati. RFE: Koliko ima istine u tome, u nekim tvrdnjama da ovako teško vreme sa sobom nosi neku specificnu vrstu insipracije, podupretu nekim nesvakidašnjim emocijama, koje jednom umetniku daju veliku širinu? MAKAVEJEV: U suludoj igri rata, u ruletu u kome su žetoni ljudske glave svi koji su protiv proglašavaju se izdajnicima, ućutkuju i zastrašuju. Ko god je za život on je izdajnik. Jedini `život` koji se kod nas zvanično priznaje, to je tzv. ČASNA SMRT. Na kraju smo teatra krvi i tla od kojeg je sve počelo pre dvanaest godina i mislim da nema nekih neizvedenih arija. Medjutim pisani i nepisani planovi da se zapali ceo svet delimično su uspeli. Nažalost počelo je sa Beogradom. BEOGRAD JE SVET. RFE: I za kraj, mislite li da će aktualna dešavanja za posledicu imati okretanje i rezignaciju Srba prema svemu sto dolazi sa zapada, i da li je okretanje istoku realno dobar izbor? MAKAVEJEV: Najveći crnjak i paradoks je u tome što smo dobili za neprijatelje vodeće demokratije sveta angažovane u nadrealnom teatru koji je nazvan destrukcijom u ime humanizma I `pokazivanjem odlučnosti`. Hitlerova Nemačka nije bila bombardovana ne bi li prihvatila demokratiju. Naše nacionalno kliničko identifikovanje sa kostima ubijenih predaka preneto je na planetarne prostore. Sad saznajemo da su Klarkovi preci stradali u holokaustu i da je on rešen da `ide do kraja`. Raša Karadžić je pucao na Turke u Sarajevu a Klark misli da su u Beogradu Nemci koji su ubili njegovog dedu. Bacanje neizmernih tona eksploziva na jednu populaciju naziva se skretanjem pažnje odnosno poučavanjem. Ne znam sadržaj sledećih nastavaka. Što se tiče vašeg pitanja o Istoku I Zapadu, ne znam šta da mislim o okretanju o kome se govori. Pokazite mi nekoga ko sanja o Sibiru. Sve alatke kod nas imaju nemačka imena. Od `okretanja Istoku` ima se utisak da nas se uteruje ustvari u Bliski Istok i da se ide ka kreiranju novog Libana(pucanje iz kuce broj 27 u kucu broj 29, rat izmedju rodjaka, Mlatisumina ulica protiv Hadzi Djerine). Ukrštaju se i upliću u čvor halucinacije koje vladaju delovima raznih naroda koji se sve vise uplicu i u krvavo balkansko kolo. Posmatrači smo i nevoljni učesnici sulude igre, za koju jos uvek ne znamo kako ce se završiti. Ako nam je nadati se u Rusiju bila bi od pomoći jedna moderna, svetska Rusija, koja sebe smatra delom Zapada.

Foto "Početak raspleta krize" NIN 1988