ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Ideologija

Kako smo uništili najstariju demokratiju u Južnoj Americi

Eric Lormand, 4. septembar 2004.
www

Godine 1958, kada je skoro polovina stanovništva Čilea patila od nedostatka hrane, krova nad glavom, zdravstvene zaštite i obrazovanja, što su rezultati godina kapitalističke vladavine, doktor (lekar po zanimanju) Salvador Aljende zamalo pobeđuje na predsedničkim izborima 1958. i 1964. godine, uprkos velikoj manipulaciji izbornim procesom od strane CIA.

Aljende u očima SAD ne predstavlja ni vojnu ni ekonomsku, nego čisto ideološku pretnju, tačnije psihološku - on je mogao biti dobar primer demokratski izabranog socijaliste koji poštuje zakon.

"Sjedinjene Američke Države nemaju vitalnih nacionalnih interesa vezanih za Čile... Odnos vojnih sila u svetu ne bi se bitnije promenio ukoliko bi Aljende došao na vlast... Pobeda Aljendea bi predstavljala psihološki gubitak za SAD i dobitak za pobornike marksističkih ideja." - iz studije CIA, 1970. godine.

Vlada SAD odlučuje da spreči pobedu Aljendea 1970.

"Ne vidim zašto bi smo stajali po strani i gledali kako zemlja postaje komunistička zbog neodgovornosti sopstvenog stanovništva." - Henri Kisindžer, savetnik za nacionalnu bezbednost Ričarda Niksona, govoreći o čileanskim glasačima 1970.

Nakon pobede Aljendea, ali pre preuzimanja vlasti, Ričard Nikson govori: "Šansa možda 1 prema 10, ali spasiti Čile! ... zanemariti rizik ... 10 000 000 $ na raspolaganju, može i više ako je neophodno..." - beleške direktora CIA, Ričarda Helmsa, sa sastanka na kome je Nikson izdao naređenja o ohrabrivanju vojnog udara protiv Aljendea.

"Sao Paolo, Tegicigalpa, Buenos Aires, Lima, Montevideo, Bogota, Meksiko Siti javljaju o čestom pojavljivanju materijala o temi Čile. Pojavili su se članci i u New York Times-u i Washington Post-u. Propagandne aktivnosti doprinose dobrom pokrivanju razvoja događaja u Čileu po našim uputstvima." - CIA , 1970.

"(Za vojni udar još uvek) nema opravdanja koje se može ponuditi a da je prihvatljivo za Čile i Latinsku Ameriku. Zato se čini potrebnim da se podrži tvrdnja da je puč neophodan da se Čile spasi od komunizma." - CIA.

Nakon što je odbio da organizuje puč, čileanski komandant armije Rene Šajder je ubijen. Ubistvo ojačava Aljendeov položaj, a SAD počinju ekonomsku izolaciju.

Na izborima 1973, opozicione partije podržane od strane SAD se nadaju dvotrećinskoj većini u kongresu što bi bilo dovoljno za smenjivanje Aljendea, ali, popularnost predsednika i dalje raste i njegova partija pobeđuje.

U septembru 1973, sa američkim vojnim brodovima koji spremno čekaju u blizini obale, uz 32 američka aviona (koji sleću u Argentinu blizu čileanske granice) i sa američkim sistemom za komunikaciju u vazduhu, čileanski ekstremisti trenirani u SAD ruše vladu i ubijaju Aljendea i nekoliko članova kabineta. Univerziteti su stavljeni pod vojnu kontrolu, opozicione partije su zabranjene, hiljade čileanaca će biti mučene i ubijene, mnogi zato što su se našli na listi koju je obezbedila CIA.



Počinje tortura pod vođstvom generala Augusta Pinočea.