ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Religija

Legenda o Svetom Savi

sam narod, 1. oktobar 2004.
Bosansko Hercegovački istočnik 1897 g i Dečije Novine 1991 g

Jednom pođe Sv. Savo po svijetu, kao prosjak. Haljine su mu bile u iljadu zakrpa, a u ruci je nosio štap. Ko god ga je video, sažalio se na njega i po što goć bi mu udjelio. Na konak ne bi ga niko stio pustiti, jer je odveć ličio na fukarsku. Jednoć o Spasovudne, kad se ovce strižu, uputi se Sv. Savo u proševinu i dođe u jednu kuću u kojoj su bila tri brata, a četvrti brat, najmlađi bio je odjeljen od njih i živeo u velikoj fukarštini. Sv. Savo zamoli tu trojicu braće da ga puste na konak, ali mu oni oštro odgovoriše: "Ne dajemo mi konak takvim prosjacima, nego idi našem najmlađem bratu, on je prosjak isto ko i ti, on će te pustiti da možeš prenoćiti kod njega." Kad viđe Sv. Savo da tudi ne može nikako prenoćiti, onda on zamoli tu trojicu braće da mu štogođ vune udjele. Braća mu ne dadoše vunu, nego postriževinu što nije mogla u ništa pristati. Sv. Savu uze postriževinu, pa se uputi kući ovog najmlađeg im brata fukaraša. Kad dođe na vrata: kuc, kuc, a domaćica otvori izađe i pusti prosjaka unutra. Sv. Savo upita domaćicu, bi li mogao kod njih prenoćiti, a domaćica mu reče da može i iznese pred njega večeru, a Sv. Savo reče joj: "Fala ti valah, ja ne mogu sad ništa jesti, nego ćemo pričekati dok ti dođe i domaćin, pa ćemo svi zajedno jesti ono, što s domaćinom dođe." Kad to Sv. Savo izgovori žena se bome vrlo zabrinu, pa ga poče pitati, a što će to domaćin donijeti? Sv. Savo reče joj: Šta je tvoj domaćin jutros od kuće ponijo?" Žena mu reče: "Nije vala ništa ponio, osim što je malog sinčića sobom poveo." Na to će joj Sv. Savo:"A taman ćemo njega večeras zaklati, pa ćemo ga ispeći i pečena jesti!" Kad to Sv.Savo izgovori, žena se poče krstiti i lijevom i desnom rukom, pa, misleći da je manit, poče ga izgoniti iz kuće napolje, ali prosjak smesta i ne miče. Kad se već bilo podobno smrklo, eto ti i domaćina sa sinčićem iz polja. Žena ga počeka plačući na vratima, pa mu kaže kako je upustila u kuću nekakvog prosjaka i kako prosjak oće da im sinčića zakolje, ispeče, pa da ga tako ispečena svi pojedu.

Kad to domaćin ču, sav se od čuda skameni a dijete udari u vrisak i pomagnjavu. sve troje uljegoše unutra đe je prosjak sjedio, a domaćin nazove Boga prosjaku. Prosjaku ustane sa mjesta, i primi ime Božije. Tada domaćin reče ženi da donese večeru. Žena postavi sofru i donese što je Bog dao a kuća donijela, pa počne nuditi prosjaka da večera, ali Sv. Savo reče: "Od toga jele nećemo ni jedno okusiti, nego daj, da malog zakoljemo, ispečemo, pa ćemo ga ispečena svi pojesti!" Žena, ko žena, udari opet u vrisak, pa dijete zgrabi da šnjime pobjegne ali joj domaćin reče: "Baš ćemo poslušati ovog božijeg namjernika, može biti Božja je volja da bude tako." Žena kad viđe da nije druge i sama popusti, A Sv. Savo uzevši nož, zamahnu i odsječe glavu djetetu!

Brže bolje nalože u peć, pa kad se peć dobro ugrejala i užarila, vatru staknu, a dijete i njegovu glavu metnu na jednu tepsiju, pa u peć gurnu. Kad prođe jedno po sata, Sv. Savo reče ženi: "Vidi dijete, pečeno je!" Kad žena otvori peć ima šta viđeti! Sva se peć svetačkim mirom uzmirisala, sunce je obasjalo, a djetetu se glava strupom srasla, a dijete svo zlatno, na zlatnoj tepsiji stoji i moli se Bogu. Kad to žena i domaćin viđe, zabezeknu se od čuda, pa polete prosjaku, a njega u taj čes nestane!

Od to doba u toj kući pošao svaki napredak, pa štogođ su u boga zaželeli, to im je bog i dao, jer su poslušali božijeg ugodnika Sv. Savu. Kad dočuju ona tri brata, kako im je onaj najmlađi brat fukaraš metnuo svog sina u peć, pa kako im je sin zlatan postao, i kako je od tada sreća u njegovoj kući, to i oni polakome se ne bi li im još bolje bilo, pa svaki po svog sina zakolju i u vrelu peć metnu, ali kad djecu izvade, a ono im sve troje djece, tri sina, izgorjela. Ovo im se dogodi stoga što Sv. Savu nijesu šćeli na konak da prime, nego su mu se, kao i njihovom najmlađem bratu ismevali i stideli zato što su fukare. Tako će se svakom kad bilo nesreća dogodi, koji siromaha ne pomaže i u ime Božije ne primi i ne udjeli mu. Ko u ovo ne vjeruje, neka pita onu trojicu braće što su im sinovi u peći izgorjeli.