ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Pozorište

Smrt trgovačkog putnika

Goran Cvetković, 11. oktobar 2004.
Radio Beograd – 2

Mnogi pisci – pogotovo je to slučaj sa dramskim piscima – traže načina da svoje delo bazirano na rečima i rečenicama – izmeste u neki drugi tok ili da iskorrste neka druga sredstva komunikacije ili da oneobiče reč i rečenicu ili osećaje i dogadjaje prikažu iščašeno da bi pratili ili potencirali iščašenpst sadržaja koji donose. Najpoznatiji autor ovakvog puta i načina je Bertolt Breht – poznat po svojim velikim doktrinarnim eksperimentima sa vrstama glumačke igre koju on u teoriji naziva »tehnikama otudjenja« . No ta logika pomeranja izraza dalje i što dalje od realizma ima razne oblike i ima različita teoretska i tradicionalna uporišta. Veliki uticaj je na dramu dvadesetog veka izvrsio film, filmski scenario i razni filmski načini prikazivanja jedne nove i na nov način sagledane i plasirane umetničke slike sveta. Razne vrste kadriranja, montaže, razbijanja jedinstva, dinamizacija ritma igre, pojednostavljenja i teznja ka istinitijoj istinitosti glume...sve su to uticaji filma na dramu i pozorište. Takva pomeranja su bila česta u dramama Artura Milera i pogotovo u njegovoj drami Smrt Trgovačkog putnika...kao i u delima Tenesi Wilijamsa i to naročit u delu Staklena Menažerija – i što je posebno intersantno – oba dela na neki način govore o sličnoj temi – raspadu jednog modela života u Americi, modela zivota koji promoviše klasične vrednosti patrijarhalne porodice sa njenim modelom poštovanja rada i pribiranja bogatstva koje služi za stvaranje stabilnosti i nezavisnosti iste. Dakle – gledali smo kako to rade Slovenci..Slovensko Narodno iz Maribora. Videli smo savremenu postavku tog davnog I bitnog dela Aartura Mileera, dela nastalog kao kritika razvijenog kapitalizma u njegovom izvornom obliku. Slovenija danas upravo ulazi u taj opasni i svuda-rado-prihvaćeni model društva i priključuje se Razvijenoj Evropi udruženoj u Evropsku Zajednicu..To je upravo pravi trenutak da se nanovo ispitaju surovi i opasni uslovi života i opstanka u tom najvitalnijem od svih sistema – kapitalizmu! I bas dobro i baš korisno iskustvo – preispitivanje modela ponašanja u porodici sa klasičnim merama uspeha i morala koji se – i uspeh i moral – rasprše tu pred nama u toku dvosatne drame pada i raspada. U toku ove drame trgovački putnik – izvesni gospodin Vili Loman – otac porodice, prodje kroz krizu identiteta, nadje pa izgubi ljubavnicu, otpadi se od privržene porodice sa dva uspešna pa neuspešna sina...emotivno se razidje sa suprugom, na poslu se sretne sa porazima koji ga toliko razlude, da on potpuno se raspao i sasvim deprimiran pridje krajnjem rešenu – izvrši samoubistvo. Na sahrani mu je samo nekoliko poznanika i skromna porodica – sada već porodica gubitnika kojima se i samima već nazire kraj na nekom prigradskom groblju ili u nekom ćumezu koji se naziva ovakav ili onakv azil..za beskućnike, za bolesne ili za umobolne...ili za pse lutalice..Tako bolan i drastičan kraj neodsanjanog sna o Američkoj formulaciji društvenog uspeha – bio je ključni dogadjaj sredine pedesetih godina proslog veka I igrao se moze se reci ssirom ssveta. Bila je to strela u srce uspešnog kapitalizma koji je nizao pobede svuda u svetu i dokazivao vitalnost čak i preko novovoformiranog zida u Berlinu ili preko stvarne a virtuelne zavese od gvoždjea postavljene negde posred Balkana da odvoji loše – Rusko-Sovjetske narodne Demokratije Socijalizma od uspesne i bogate Zapadne slobode i uspeha u Kapitalizmu. Predstava iz Maribora iako je delo svih učesnika – može se shvatiti kao dosledno izveden traktat o svim elemntima koje nudi i sam tekst kao I sve njegove konotacije u savremenom životu – danas Slovenije a sutra verovatno u nekoj formi i nas iz Srbije...Dakle traktat koji je smislila i sklopila mlada rediteljka (…….) ogromnog iskustva i zadivljujuceg snzibiliteta za moderno porište – ali i za savremenu psihološku analizu, za sociološku studiju, političku analizu, snimak moralnogm koda klasičnog gradjanskog društva, likovnu scenu kraja dvadesetog veka, ...i tako dalje i tako dalje!..Drama Smrt trgovačkog putnika je zrelo pročitana i veoma pametno postavljena. Svi su saradnici rediteljke razumeli sve što se tražilo od njih ..Tako je razumela Bjanka Adžić Ursulov, beogradjanka na radu u Sloveniji, sve što treba da se kaže kostimima glumaca na sceni ...razumeli su – pre svega scenografi Jože Logar i Mateja Koležnik – i to kako su to razumeli!..Savršeno!..To je bila jedna potpuno pokretna kuća..čas spreda, čas otpozadi, čas iznutra čas spolja, čas na spratu čas u prizemlju...kroz prozor, pa kroz prozorčić sa stepenica...pa se sve to u sekundi okrene, pomeri, izmesti i premesti...sve kako treba i sve peške i ručno, kako priliči pozorištu od krvi imesa...I naravno razumeli su glumci – izvrsni i iskreni Vili Loman Vlada Novaka, kao i njegovi sinovi Vojko Belšak i Nenad Tokalić!...čisto, jasno, istinito, maštovito, bogato i studiuozno...i kako sve ne!...Igrali su tačno i moderno, igrali su tišine kao i ljutnje, igrali su sumnje kao i teatralizovane plačne scene podvucene jadom i kuknjavom...pratili su ritmove pisca koji je lomio i cepkao scene da se ne bi desilo slučajno da se gledaoci uhvate u koloplet okolnosti pa izgube kritički - iskošeni pogled na stvari koji se – pogled – mora držati od početka do kraka!...Vraćanja u vremena detinjstva i mladosti, vraćanje samo koji minut unazad u prethodni tok scene, vraćanje te scene još jednom i jš jednom...pa na drugi način!...Jednom rečju to je bilo pravo i veliko pozorište i kad je bilo u pola glasa i igrano pluprivatnim manirom polusaakriveno iza prozora i prozorčica ili stepenika ili zida ili usred nekih vrata koja se otvaraju i zatvaraju....Jedna tako celovita i tako složena predstava modernog i modernističkpg pozorišta koje svi razumeju – tako nešto tačno i iskreno – to se retko vidja i na scenama one stare i velike Evrope, a ne na njenim rubovima u tek pristiglim zemljama tek odbeglim sa brdovitog Balkana. Ćestitam!

, sreda 12.maj 2004.godine