ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Umetnički radovi

Carski rez, Jermenski gorak

Ivan Jasiković, 26. septembar 2005.
Pionirov glasnik

CARSKI REZ, »JERMENSKI GORAK«

für Christian Emmerich, von seinem Freund Ivan Jasiković, den er nicht kennt...

„Hinter uns das All,

Mit uns die Gemeinheit.

Gegen die Allgemeinheit

Ist jedes Mittel recht.“

Christian Emmerich, pesma „Headcleaner“, Einstürzende Neubauten, Tabula Rasa

Pripremljeno sve je,

a u prijateljskom raspoloženju nekako je lepše,

miran u vlastitoj kosmogoniji –

priroda mikroskopira,

magnetno-plavi tren i jedno nadobudno dete,

kad se tuce narkomana oko vatre zgusnu

i elektronski čistači brišu zaštitnu plastiku –

momče, svet je tvoj!

Loša higijena, kažimo to glasno – ili – kako je sa 19 godina sumnjičavog prijatelja uveravao kako su obojica duševni bolesnici,

(»dopusti tek, druže, da to saznanje te leči!«),

pročitao je to u ljudima koji behu napisani od strane masnih knjiga, uredno složeni u akuzativu pasivne rečenice, u slovu hibernirani, u ime lepših dana (i snage, i zdravlja tela i duha, i primerenijih rešenja), kaže: prijatelju, i tebi je donji veš prljav, zar ne? A i dovoljno je što taj mladić pesme piše, odlične pesme za uzrast svoj. Kaže: prijatelju,

ubijaju me dani ahromatski,

nešto zlo u duši se komeša

i deset godina života dao bih

samo za Dišanov penis u tegli –

prepravio pesme i postao peder,

polomio liru, izdao zemlju.

Betonska vegetacija nabujala je na vrhu susednog brda

gde i veliko đubrište poglede mi mami.

Pseća strvina filozofski je problem

dok Božije ćutanje nadjačava motore.

Zatvoren u učionici od memle

ne ištem svetlosti i derivata njenih – ja, sunđer, velepaćenik i uslužna gljiva –

već ištem maničog imperativa glagola dati

i upućujem usrdne molbe svakom višećelijskom organizmu,

dok šifra CLXXIV-XVIII krije tajnu za potomstvo zabrinutog bračnog para i podnevnih zalazaka

jednog skoro ohlađenog sunca.

(Preduzeće koje trguje sigurnosnim bravama preseljeno je u ulicu niže –

umesto njega tu je devojka koja pri snošaju glasno stenje i bez milosti

mužjaka butinama mrvi.)

Tenzija u kanalizacionim cevima,

dramski karakter prisutan (dramski karakter sa identifikacionim brojem) –

danas sam umetnik,

sutra ponovo socijalna životinja,

možda tek slučajnost iz beskrajne dróbī apeirona,

ali u apeironu ipak vijori se zastava mladosti kraj Rajne.

Grinje i probavne smetnje kao refren pesme.

Tri sigila o moj Zos Kia majstore,

ispod sličica Isusova,

ispod sličice devojke koje padaju na pod

i ja ih ponovo kupim i nazad vraćam,

ja kupim ih ponovo i vraćam nazad.

O moji rojevi anjona,

samo devet miligrama katrana – zatim –

(res extensa) do sledeće doze etil-alkohola

u slavu tri svete tačke metodološkog skepticizma,

Velike arkane Tarota raspoređene po matrici 7+7+7+1, pa ti sad gledaj stilizovanu sliku Sudnjeg dana!,

da bi u vlastitoj kosmogoniji miran bio,

uprkos izvesnim gramatičkim nepravilnostima postojao,

miran u vlastitoj kosmogoniji,

brat-blizanac Velikog Vetropira ŠTO SE DERE ŠTO GALAMI KAO LUD,

ja koji sam nekad neke nežne tonove čuo

i glatki stomak neke bezimene žene omirisao,

pod teretom klinastog pisma i stepenovanih glagola

izbacio seme u strašnu utrobu noći.

Ili – gde je sahranjen Gutenberg?

Preko ruba kotla

koji nije prazan,

već je ispunjen mahnitim buncanjima i vašim instalacijama,

(tačno tako,

vašim instalacijama,

dragi moji umetnici!),

snovima viših medicinskih sestara

i žutim brkovima majstora finalne obrade

i budućnošću bajnom ćiriličnog pisma –

pa

neće niko Jevrejima izloge radnji lupati,

istorija povest prekovana do bezobličnosti

koja se još samo u šupku Sveta razaznati može

strojevim korakom hoda u krugu mojih telesnih isparenja.

O biti vedar i milosrdan,

brinuti se za postnatalnu zaštitu majki,

odrediti metod i proučiti štetu,

ceniti najnovija dostignuća medicine,

osigurati budućnost na birou rada.

Aušvic jeste strašno mesto,

ali tek kada se duboko zamislimo.

Sluz i trulež!

Sluz i trulež pesnik vapi!

Pesnik iz moje sobe vapi kroz stoleća – devetnaesti vek,

o industrijalizacijo! pesnik peva,

o proleteri! pesnik peva,

peva o kuplerajima i o alkoholizmu peva,

o kurvama peva o zapaljenim spolovilima...

Neravne crte –

pohotno tražim te uglu od devedeset stepeni,

pristojni momentu,

a ovde izmet onde izmet svuda izmet i obuzetost izmetom – prava kopromanija –

nauči me živote kako se držati od izmeta podaleko,

kako prevariti arhitekturu izmeta.

Korov i stena zajedno idu –

pigmej je možda zaguljena priča

kao i zanos u hromatskoj skali.

(pankreas, civilizacija, okean, skeptik, kutija, skejtbord, ljuska, mehur, lipa, muha, komandos, slika, poluostrvo, rerna, biber, hernija)

(interpunkcija)

Pravo sline da bude umetnost,

dostojanstvo govneta pod staklenim zvonom.

Eksplozivna mladost.

Rezidentan strah.

Ova godina više nije okrugao broj.

Hleb u znoju lica bližnjeg.

Kontrakcija, prasak, dermatologija, miš.

Jezik pomućen.

Hipokrit stalež je vrućina

i izvan ovog ovde zida

na koji si prstom upro.

Usredsređen;

sred sred đen đen i usne su vam smešne –

resred bijabih resred i načisto ste pali u očima okoline.

Može prvi, odavde lepo izgleda.

Stari, pocepani oluk. Voda kaplje kap kap, i to je zvuk lima. Voda kaplje kap kap, i to je zvuk vode. Ko sme dovesti u pitanje upotrebnu vrednost oluka?

Poezija, to je bezobrazno, jednoobrazno neekonomično, ponašanje prema hartiji –

krečom preko vriska

i čudesni su putevi Gospodnji posle 72 probdevena časa,

pa me onda kao ljubav u epruveti ekstrahovana svrbi ujed već eksploatisanih ideja

i molim se

molim se

molim: sa carskim rezom, preklinjem!

Ivan Jasiković, 2002.