ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Deca pišu

Nismo Pankeri

Nenad i Miša, 7. avgust 2006.
Šupa almanah samizdata Prilog (pod)istoriji alternativne umetnosti i kulture jugozapadne Srbije 1975-2005

Moj drug miša i ja smo sedmaci i, pošto smo odlični đaci, određeni smo da kao pionirski predvodnici držimo neka predavanja učenicima jednog trećeg razreda.
Dobili smo plan rada i nekoliko dana se pripremali. Priznajem da smo imali i tremu jer klinci su vrlo nezgodni, vole da te zbune.

Stigli smo tačno na vreme, ušli u učionicu i prišli učiteljici da se javimo. Ona nas je podsmešljivo odmerila i rekla: "Na šta to ličite? Niste vi pionirski predvodnici nego najobični pankeri."
Nastalo je smejanje, mi smo se ukipili, nismo znali šta da radimo. Pitali smo zašto tako misli, a učiteljica je odgovorila: "zbog frizura."

Samo zato što smo kratko podšišani? Meni inače, kosa štrči uvis, po prirodi... Posle toga je otišla a mi smo ostali kao krivci..
Klinci su nam dobacivali i ništa nije vredelo što smo se mi trudili... Ispratili su nas povicima: "Pankeri, pankeri!"

Molim vas da ovo pismo objavite, možda pročita neko iz tog odeljenja, pa pokaže svojoj učiteljici.
Nećemo da kažemo njeno ime ni školu, ne iz kukavičluka, nego da pokažemo da nismo pankeri već samo povređeni dečaci!

Nenad i Miša
Beograd

Iz Mikijeve pošta br. 29

Iz zina HARD TO THE CORE, broj 1, Lučani 1993

ilustracija: Svetlana Blagojević