ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Muzika

Obožavao je da se pojavljuje u javnosti prolazivši kroz sve užase pokušaja da sastavi mit pred bilionima praznih

Džim Morison, 9. februar 2007.
Gradina,časopis za književnost, umetnost i kulturu

(Tekst objavljen u reviji Eye, 1968. godine. Autor Džim Morison)

Obožavao je da se pojavljuje u javnosti prolazivši kroz sve užase pokušaja da sastavi mit pred bilionima praznih, hladnih, bezosećajnih pogleda. Sišavši iz aviona uputio se ka žičanoj ogradi i rukovao se sa ljudima uprkos upozorenjima svojih telohranitelja. Slobodno se izlagao divljenju, obožavanju ili mecima. Uvek prisutno, neizgovoreno unutrašnje saznanje da je njegovo telo otvorena meta svakog sekunda provedenog u javnosti. Ubilački instinkt zveri. Novi nervni nadražaji su procvetali u vrtu njegove moždine. Govorilo se da njegov pogled ogoli lobanju do kosti. Prirodno. Jer dobroljubivi osmesi obožavalaca lako skriju smrt iza mačijih zuba. Nije to paranoja niti posmrtna bezbrižnost, već fino senzualno poznavanje nasilja u večitoj sadašnjosti.

Kiklop. Ljudi slični primitivnim gušterima imaju dragulj u lobanji. Zove se ’’kičmena žlezda’’ i smeštena je u mozgu na mestu spajanje dve moždane hemisfere. Kod nekih ljudi je ovo treće zaostalo oko još uvek osetljivo na svetlost.

Oko nije podložno separatnoj analizi. Treba uvideti da su oči ustvari samo dve mekane kuglice koje plutaju u kosti.

Vizuelni utisci me vide.

Zapitajte bilo koga koje čulo bi najradije sačuvao.Većina će izabrati čulo vida, žrtvujući tako milion očiju po celom telu radi ta dva oka u lobanji. Slepi bi možda živeli i tako otkrili mudrost. Bez čula dodira mi bi se pretvorili u obične drvene cepanice.

Oči su gladna usta

koja se hrane svetom.

Graditelj slikovnih svetova

takmiči se sa stvarnošću.

Dve planete bliznakinje

u lobanji.

Oko je bog. I svet je bog,

čim ima svoj ekvator.

Iskopajte životinji oko u mraku i postavite ga pred neki predmet blistav i čist kao prozor naspram neba.Obrisi ove slike se urezuju u mrežnjaču, vidljivi golim okom. Tako odstranjeno oko je primitivna kamera pri čemu mrežnjača služi kao emulzija.

Kun (1) je nakon uspeha sa zečevima dobio na poklon glavu mlade žrtve pogubljene giljotinom. Oko je izvađeno i raspolovljeno duž polutara. Operacija je izvršena u specijalnoj crvenoj i žutoj sobi. Mrežnjača levog oka daje oštru ali iskrivljenu sliku koju je nemoguće odrediti. Narednih godina je Kun nastavio da istražuje njeno značenje, tačnu prirodu predmeta, ako je to uopšte bio predmet.

Prozori su oči kuća. Provirite iz tamnice svog tela i već drugi vire unutra. Nema jednosmernih puteva. Čin ’’gledanja’’ uvek sadrži mogućnost narušavanja privatnosti ; dok naše oči istražuju prostranstva spoljnog sveta, naši se beskonačnii unutrašnji prostori istovremeno otvaraju pred drugima.

Kakva je sudbina očiju dok spavamo? Neprekidno se kreću kao kod gledalaca u pozorištu.

Zenice se šire u abnormalnim stanjima. Kod uzimanja droga, ludila, pijanstva, paralize, iscrpljenosti, hipnoze, vrtoglavice, velikog seksualnog uzbuđenja. Oči nalaze svoj okean nakon što se rodila ideja o okeanu.

Enkindu (2) je bio divljak, zver među zverima. Jednoga dana se jedna žena razgolitila pred njim kraj izvora i on je odgovorio na njen poziv. Tog dana je krenuo sa njom putevima umetnosti civilizacije.

Mužjaci se prvo biraju pogledom. Nije bitan miris, ni ritam, ni koža. Greška je verovati da oko može milovati ženu. Da li je žena stvorena od svetlosti ili od kože? Njen lik u oku nije nikad stvaran; on je utisnut u vrškove prstiju.

U Velikom Delu, Ars Magna, Alhemičar stvara svet u retorti.

Oči su genitalije percepcije i ustoličuju se kao tirani. Oni uzurpiraju autoritet ostalih čula. Telo postaje slabašan nezgrapan stalak za podupiranje očiju tokom njihovih pohoda.

Telo nije u kući, već unutar kuće.

Slepi kopuliraju sa očima u koži.

Oko je ’’svetlost u mirovanju’’ .

(Da li je stvarno svetlost u oku? Da li je to naša svetlost ili svetlost koju nam šalje spoljni svet?)

U egipatskoj mitologiji oko je simbol Ozirisa, Izisa, Horusa i boga sunca Ra.

Iz Ptaovih usta su nastali ljudi, a bogovi iz njegovih očiju.

Grad-hram Brak (3000 god. Pre Hrista). Otkrivene su hiljade malih pljosnatih ljudskih lica od crnog i belog alabastera, lica bez nosa, usta, ušiju ali sa izrezbarenim i pažljivo islikanim očima. Nazvan je Hram Očiju shodno darovima koji su prinošeni bogovima.

Edip. ’’Stvarnost’’ njenih obnaženih dojki. Njenog tela. ’’Pogledao si ono što nikad nisi smeo videti’’. Oči iščupane brošem sa haljine mrtve Jokaste.

Kaznite oči. Namreškane dojke starice. Jedan dečak ga vodi od sela do sela. A svi čekaju da čuju njegove reči.

Tirezijas, za koga se kaže da je sedam godina bio žena, spazio je u šumi nagu Atinu koja se kupala. Ona je pomračila radoznale oči.

Saul iz Tarsusa na Putu za Damask. Slepilo ga je uzdiglo do Svetog Pavla. Zašto je slepilo sveto?

Alhemija budi u čoveku svojevrstan heroizam. Mani (3) je učio da je čoveka stvorio Vrhunski Bog Svetlosti kao svog pomoćnika da mu pomogne u životu i u naporima da prikupi razbacane atome svetlosti i prosledi ih u nebesa. Jer je svetlost sjala u tami i rasipala se i bila u opsnosti da se potpuno apsorbuje. Čovek može da doprinese spasu svetlosti.

Proces pretvaranja osnovnih metala u zlato se naziva ’’projekcija’’.

Pri mutnom svetlu forma se žrtvuje radi svetlosti, pri jakom svetlu svetlost se žrtvuje radi forme.

Svetlosni kodeks. Oko je obolelo. Izvadi ga. Doktor vadi oko da bi spasao telo. Iz tog razloga preseca optički nerv koji povezuje oko sa mozgom. Često se zapažalo da pre anestezije rez skalpelom izaziva svetlost umesto bola.

Postepeno se predmeti stvaraju izvan tela.

Oko izranja iz svetlosti i radi svetlosti. Ravnodušni organi i površine se razvijaju u jedinstven oblik. Voda oblikuje ribu, vazduh pticu, zemlja crva. Oko je biće vatre.

Fusnote :

1) Kun (Wilhelm Kuhne) , čuveni nemački fiziolog iz 19. veka.

2) Junak iz epa o Gilgamešu.

3) Persijanac iz 3. veka , osnivač manihejske vere, tj. dualističke koncepcije sveta.

S engleskog

Dragana R. Mašović

Gradina,časopis za književnost, umetnost i kulturu

Jul-avgust, 1989.