ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Umetnički radovi

Očajan put / Moje barakude

Dejan Vesić, 7. maj 2007.
Pionirov glasnik

OČAJAN PUT

Ovo je put na kome stoji znak

da sigurno vodi u propast

Put nema svetla, na njemu je mrak

a ja sam, imam tu čast

Da hodam među plavim linijama smrti

koje odvajaju put od sna

Ovaj put se sav u krug vrti

propadajući u očaj bez dna

I njime se ja umoran klatim

putujući celu večnost tako

Toliko mi je trebalo da shvatim

da se nisam sa mesta mak'o

MOJE BARAKUDE

MOJE BARAKUDE

SU OTIŠLE DAVNO

I NESTALE NEGDE

U JAPANSKOM MORU

NJIHOVU SUDBINU

SU REŠILI

SLAVNO

JAPANSKI RIBARI

U POKOLJU

U MENI SADA

MRTVE SU SENE

GLADNE ŽIVOTA

I KRVI

ONE PRAVE

AVET OD MENE

KOJU POLAKO

GRICKAJU CRVI

A ONA JE ZNALA

DA UBIJE ŽIVOT

I DOVEDE SMRT

DA ŽIVI

SA NAMA

U NAŠEM KREVETU

LOKVE SU KRVI

OSTACI IZ

NAŠIH RANA

REKLA JE

DA NAŠE MAJKE

SU LUDE

I NJIMA DA MOZAK

RADI UNAZAD

MOJE LICE

NE KRASI RADOST

I JA PLAČEM

SUZE I GREH

A ONA JE DOŠLA

DA UZME MI

DUŠU

POSISA KRV

I POLOMI KOSTI

DA NA TRENUTAK

ZADOVOLJI

NEZASITU UTROBU