ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Deca pišu

Moja baka

Lola, 24. oktobar 2008.
Wostokova mailing lista



Žena koja je rodila moju majku jeste moja baka. O njoj ću pisati u ovom sastavu. Neizbežna tema uvek je bila i verovatno će uvek biti "Moja mama" ili "Moja baka". Zašto uvek pišemo o ženama? Da li su one zaista lepši pol? Zar nije istina da žene umeju da budu okrutne i svirepe? Šta je sa onim majkama koje zlostavljaju svoje dete? One zasigurno nisu svetice. A baka koja odbacuje svoje unuče naprimer zbog njegove majke, oca, rase ili zato što... Moja baka ima smeđe oči, prosedu kosu i divne crvene usne. Ona je oniža i malo krupnija žena. Najviše volim kako baka pravi kolače. I zar ovo nije dosadno? Baka ovo... baka ono... I tako do besvesti iz razreda u razred! Zar je moguće da se ovako vaspitavaju generacije? Zar nijedno dete nije pomislilo na nešto drugo, nešto više? Naravno da jeste, ali tu imamo novi problem, jer dete se boji da iskaže svoja osećanja. Boji se da će ga tad majka ili otac istući! Da će mu reći da je ludo! Iskreno se nadam da će sve više ljudi i nove generacije shvatiti moje reči. To bi značilo za razvitak nas. Da nebudemo obični roboti koji stalno isto rade. Neko kad bi ovo pročitao, ništa ne bi ukapirao! Neko bi rekao da sam anarhista. Ja nisam anarhista jer anarhija bi upropastila naše živote! Ali,zar ne bi trebalo da ljudima damo malo više lufta?

Samo malo više. Da više ne gledamo u komšinicine gaće, na primer. Zašto bi dete uvek moralo da bude najbolje? Neka bude srednje - moglo bi i tako. I sada nešto mislim - pa ja na kraju ispadam pokvaren robot, zar ne?