ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Književnost

Gay ljubav je anonimna ljubav

Ljubomir Đukić, 6. decembar 2008.
Pionirov glasnik



(Zaljubljen u animu)
/Gay ljubav je anonimna ljubav/



U mnogim slučajevima (gej muškarci) nisu skloni da ispune svoju obvezu
(da jebu žene kako bi solidarisali sa drugim muškarcima)
samo zato što su suviše dobro naučili svoju lekciju o mržnji prema ženama.
Njihovo odbijanje da odigraju ovaj dio uloge muškosti događa se samo zahvaljujući neravnoteži,
pri čemu je zahtjev za mržnjom prema ženama poprimio oličje i intezitet
koji ga stavljaju u odnos napetosti sa drugim zahtjevima muškosti.

Marilyn Frye



Oblizuje se mačor jedan, izaziva me, priželjkujem njegove usne, privlačnost...
Volimo se i pored spoznaje da vodimo razvratni seksualni život.
“Stariš i sve manje si prilagodljiv, a sve više nepredvidljiv”
– Zlatko, moj glas razuma, radost u mislima i snovima.
Bio sam kokainski ovisnik i alkos dok ga nisam upoznao pre ravno tri godine.
Razobličio i razmrsio je sve moje skrivene fantazije ali i fobije.
Nisam ni pokušao da se maskiram jer mi je prišao kao spasenje,
kao zadnja prilika, ovaj put prava i istinita.
Neposredno me održava u životu, ne gubi iz vida.
Prisutan je u nevidljivoj pozitivnoj moći nadamnom.
Sreća je moja što sam ostao ostrašćeno piskaralo.
Već od prvog dana znalo se da ovo nije puko druženje oslobođeno
obaveznosti već naprotiv. Oči nikako bar za tren da siđu sa tog dečaka.
Sublimiran u njemu on u meni – “želim da te pojedem... odjednom...”.
Njegove oči direktno u mojima - estetizovana energija uviđajnih činjenica.
On, Pitomina, mene raskalašnog odrpanka je privukao sebi.
Eh, kako uzbuđenje pulsira, snažan je odjek i ritam...

I laž je da ljubav ima rok trajanja i laž je da se muškarci
međusobno nemogu voleti. Zlatko je poetsko delo a ne samo motiv.
Pleni mi pažnju, on je moja kosmička smirenost i vera,
personifikacija umetnosti, pokušaj prepoznavanje sebe,
menja mi percepciju, opipljiv u biti, uzdma mi destruktivne stavove,
snosim odgovornost za svoje ponašanje – koje čak i mene ume da iznenadi,
on je ravnoteža i otpor surovoj stvarnosnoj kompoziciji,
radujem mu se baš kao i Zlatnom sutonu koji budi maštu...
Razvijam njegovu animu, posebno onaj deo koji je sklon
iracionalnom. Glavna poluga zajedništva je upravo anima. A ja se u stvari
u muškarcu najpre zaljubim u njegovu animu i da ne postoji anima
ta suptilna ženska strana muškarca, najdraži muški aspekt – ne bih bio gay.
Zaljubljen sam u naglašenu gracioznost anime,
odbija me izveštačenost feminiziranih tipovi, koji lakrdijaški
ugrađuju feminizam u sebe u manjkavosti naglašene anime.

Ako i dalje jurim za Zlatkom makar ne jurim za pogrešnim.
“Igrajmo se - ja te jurim a ti bežiš od mene,
a zatim ti me juriš a ja bežim od tebe i od sebe.
Obožavam kada ne vladamo sobom. “

Uništio sam njegovu i svoju želju za pohlepom, želju za sticanjem
materijalnog imetka, grozničavu borbu za mesto u ovom i ovakvom društvu,
karijerizam, eliminisao urođene mane, jedina želja koja je ostala
je želja za putovanjem, lutanjem, prosjačenjem od prirode u saglasju
sa trećim licem, u našem slučaju sa Darkom, majstor je atmosfere,
koji nas motiviše i hrabri dok ga podupiremo zadovoljavajući mu libido.
Dovoljno je daleko da nam nedostaje, daleka požuda, dovoljno daleko
da bi postao Zlatkov ili moj najvoljeniji. Površno zračimo prema njemu
sa ljubavlju, mnogo dublje sa pažnjom i razumevanjem ali ostaje uskraćen od
totalne ljubavi koju pružamo jedan – drugom, na koju smo bolesno sebični,
kao na neše lično ostvarenje, ključne uloge.
Ponudili smo mu našu priču u želji da pomirljivo

učestvuje u njoj, ali da zadrži svoju požudnu samovoljnost bez našeg upliva,
da poseduje dve priče sa smislom koji ga izdvaja i odvaja od besciljnih dokoličara
haotične stvarnosti - napetog, bolnog, rutinskog homoseks sveta.

Ne deljivo je iskustvo da svaki vrh koji poželimo, stvorimo,
osvajamo (samo) sa Zlatkom, međusobno zavisimo.
Tajne se teško čuvaju, daju neobičan značaj,
na njima se ljubav temelji i održava.
Gay ljubav je anonimna ljubav u homofobično okruženju,
a u skladu sa time je naš lični napor i postojanje.
Spasavamo se sa ljubavlju, umetnošću i prirodom, smelo
koračamo kroz život, neka nam se posreći...

Da li je to sebično - tragam za pričljivim odgovorom.
Neću da se odbranim od svoje prirode, neka slobodno dominira,
davno sam se već sporazumeo sa prirodom -
ovako je glava prepuna ideja i ne moram da pazim na ponašanje
slobodno ispoljavam svoje želje i namere, ovakvog me je lako
pogoditi u pravu žicu hedonije.

Trujem se, žar u grudima, pulsirajući ritam direktan a i dalje tajanstven
polako me ubija ali ne uništava, da nisam ovakav bio bih trom od godina i vremena.

Alternativa i utopija u svojoj nemoći, baš kao i neočekivana ljubav.
Glava mi je prepuna ideja o obnaženim dečacima,
o njihovom precenjivanju fizičkog izgleda,
o širokim osmesima koji su zamke,
o vrelim danima, o prljavim mislima
i još prljavijim poslovima, o preziru i zavisti,
o svim našim prokletstvima, o smijanju, o simuliranju koje ne podnosim,
o urlanju, o dizanju, o spuštanju, o tuđim nametnutim ulogama,
i naposletku ponesen muškarcima koji umeju da cmizdre, jer su pravi muškarci,
a cmizdre od nemoći puni srčanosti i pozitivne energije
koje nemogu da izraze zbog namertnute skučenosti okoline.
Kao i o želji za dominacijom, o onim gay likovima
koji u stvari i ne vole muškarce već vole sebe pred njima da istaknu.

Volim slabiće koji klimaju glavom i slušaju, ljigave parodije, pristaju na sve,
padaju pod uticaj svakog ko ih poželi.
Brzo postaju neinteresantni i dosadni, lako se dobijaju, još lakše i brže zaboravljaju.
Ne treba ih žaliti, glupo u snovima ganjaju nedostižne, ne umeju da se potrude,
ni da partnera drže u neizvesnosti, ni malo suptilni, njih ne treba u rukavicama
tretirati već upravo onako kako oni žele – da strepe i trepere, da maštaju o nežnosti
a dobiju snagu, podčinjenost, gađenje, bol... Glupa nadmoć muškog pola...

Nema tu zabune, ubeđenog treba koristiti na pravi način,
prodrmati, navesti na merbidnosti, pomutiti mu mozak, podariti mu
neobičnu radost i zadovoljstvo, baš kao da je nedokučiva neopisiva harmonija
u pitanju koja hrani Dušu, održava, pročišćava Duh - ljubavna igra je to
sazdana od lepote i snage, od priče o pažljivosti do žestokog naglašenog seksepila..
Na početku polako i strpljivo se treba ophoditi, da ne bi pokazali i izazvali
strah i opasnost koja je u nama samima.
Pospešiti uzajamnost i bliskost na uspostavljenoj životnoj pozornici
uporno tragati za ljudskim duhovnim i telesnim dodirom
kojih još uvek ima i daju smisao svemu - radost u zbilji u mislima u osmehu...
Moja ležernost je magična i to je jedina formula uspeha. Klasik sam...

Čudnovatu naklonost nežnog muškarca udahnem, neobični susret,
komično i pomalo blesavo dobacujem poljubce
prerušenom u ženu, neka i dalje sanja/m... Imam obzira, dobro mu stoji
i nije to iščašena strast već neobičnost ravna najžešćem izazovu, buntu,
neslaganju priznaje - “ne ponašam se i ne mislim kao većina smrtnika i to je sve”.

Dobro zna šta radi i šta traži, a do toga dolazi strmo i trnovito.
I ne pitam ga kao većina: “juuu šta se sa tobom desilo,
šta ti je tu izraslo?! Mmm... baš su vidljivi ovi plodovi”.
I bez mene mu je život težak kao tuč... Zove se Cicka.
Smešno i neprivlačno ime za energičnu, direktnu, otvorenu, strastvenu
zavodnicu, nežnu lepotu sa izuzetnim ženskim oblinama
od kojih želim gutljaj, s kojom rado ćaskam i rado joj uzvraćam osmeh...
Život joj je sveden na mrak, noć, skrivanje i opažanje... niko nije uspeo da je ubedi
da je prava ženska - lepa, pričljiva, radoznala, zagonetna, poželjna, lepršava...
Ona je kulturna, odmerena, pažljiva i fina, a i izuzetno samouverena,
ali udaljena od surove realnosti, kao da je nedostižna devojka
koja izmiče svojim obožavateljima, udvaračima,
ali ne i reakciji okoline, transformacija tela iz korena menja njen život,
uporna je u nameri da pronađe lika dostojnog sebe,moguću bliskost...
Privlači kao magnet njeno raspoloženje, veselos, vedrina, slatka guza...
smelo bih joj prišao da me želi, garantuje vrhunsku zabavu.
Radost osmeha... ma bio bih i vrtni patuljak, i krila bi mi izrasla
da me poželi u mislima svoj svojoj svetlosti i sjaju trećeg pola.
Primoravam sebe da je uživam kao deo mene - najintimniju ispovest
promatram, uobličim . “Ti si jedini koji ne postavlja pitanja i zbog toga
želim s tobom da podelim tajnu. Moje telo je dobilo pravi oblik,
a život celokupni smisao. Nakon dvadest i pet godina odbacila sam telo
kao iznošenu odeću, promenila ga kao zmija kožu, izmešala životne priče kao karte.
Čekam nekog da prvi povuče kartu i otkrije svoj katalog želja i namera.
Priznajem da sam provokativna i neverovatna... Cela slika ti je jasna,
nema paralelnog života – ja sam ženska, sisata i mlada.Treba da me razumeš.
A kada me zezaju prljave nakaze nastale u balkanskim hororima i psiho-trilerima,
ne trošim energiju već ironiju kao distancu. Uopstalo živimo u kultu
mladosti lepote, a ja posedujem i jedno i drugo.”
Često je u prilici da sluša glupe primedbe, ali izbegava raspravu,
Nisam hteo da joj pokvarim raspoloženje pitanjem – kako će da pobegne
od starenja, od gubitka mladiosti... ali sam je pitao
zašto se ne prilagođava na dnevnu svetlost kada je potpuno samouverena?
“Jer ne znam kako da se ophodim prema onima kojima nisam po volji,
ne bih da hodam bosa po trnju, radije trnje izbegavam,
ili jednostavno eksplodiram od smeha dok uporno čekam svog investitora
da se pojavi i uloži svoje blago u moje blago. Pronašla sam svoj identitet,
duboko sam zagrebala, ali sam sračunata ne brini...
Radije se krećem od očaja prema sjaju, umesto od sjaja da stignem do očaja.
Pitanje je samo šta mi preostaje kad izuzmem ignoraciju
i seksualna uznemiravanja... i ja ne želim da robujem splačinama
ogovaranja, mržnje, ljigavih prevara i glupih čuđenja. Dosta sam bila
ponižena i uplakana...”

Da se ne lažemo, možda sam se ja zamislio nad pitanjima, o njenim golim
činjenicama o snu snova koji su mi na dohvatu očiju, mašte i ruku.
Slikovita enigmatična devojka uspešno pronalazi boju protiv sivila.
Stekao sam njeno poverenje i simpatije a ona je upoznala
dugine boje moga srca. Onima koji me prepoznaju služim kao odmorište:
Zlatko bi rekao: „Ti si Ljubo lepak za budale“ – koliko je istine u tome?
Cicika je baš Cicika, simulakrum simulakruma – površnost iznad svega,
iznad suštine, dopadljiv spoljni omotač i seks jedino usmerenje, mada možda
i nije tako, možda grešim. Cicika je izmešana priča za sebe.

poslušao sam ti oči
poverovao u usne
ljubio se sa rukama
podrhtavao između prepona
šalio se sa stomakom
raspravljao sam se sa grudima
bio glasan u obrazima
hodao na ramenima
uzdisao ukroćenim nogama
cimao se u duši
pratio guzu
sve u jednom trenu očitavao
zadavao i dobijao ritam
budim se iz sna
šta sad hoće ovaj



( Odlomak trash kratkog romana "nije teško biti gay". Blog autora: http://gayart.blog.co.yu )