ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Likovna umetnost

Tek ćeš videti sav moj mrak!

Jovana Komnenić, 15. decembar 2008.
pionirovglasnik

Jovana Komnenić, Tek ćeš videti sav moj mrak! (2008) (instalacija u javnom prostoru, printovi na foreksu i ogledala)

„Tek ćeš videti sav moj mrak!"

Iskorak u javni prostor u formi printova koji čine vidljivim izjave agresora, smeštaju ih u pogled, misli i usta posmatrača. Ove poruke, koje se obično izgovaraju i čuju u četiri oka, u zatvorenom krugu porodice ili neke druge zajednice, izraz su psihičkog poremećaja ili bolesti aktera koji se van tog uskog kruga često ponašaju potpuno suprotno- odmereno, fleksibilno, čak prijatno i umiljato. Rečenice su primeri psihičkog i fizičkog zlostavljanja a dvodimenzionalni efekat strip oblačića upućuje na karakteristiku tog sveta kao paralelnog, marginalizovanog, gurnutog pod tepih. Fokusirana, dosledna i neprekidna agresija kao oblik ponašanja deo je ne toliko tajnog koliko dobro maskiranog života društva i kulturološkog fenomena ćutanja i stanja mentalne nehigijene i duboke krize. Dimenzija rada kao strip oblačića, poigrava se idejom mogućnosti uočavanja nasilničkog postupanja, ali i preispitivanja sopstvene uloge u scenariju, uloge pisca scenarija (njegove moći, stila korišćenja moći), uloge crtača stripa, izdavača, konzumenta. Kroz fokus na verbalnu poruku koja je jedan od instrumenata agresora i neprekidnom pomeranju uloge posmatrača kroz njegov direktni prostorni odnos sa radom, u prilaženju i obilaženju, od njenog prisvajanja ili odbijanja, kroz situacije koje se oslikavaju, posmatrač se postavlja u poziciju učesnika i neprekidno seli sa mesta subjekta na mesto objekta poruke, otvarajući mogućnost postavljanja pitanja sopstvene agresivnosti i agresivnosti drugih, pitanja strasti, frustracije i zapuštenosti.

Vladimir Dražić, J.K.