ŠTAMPAJ! | ODUSTANI...

Književnost

Pesme

Sinister, 12. april 2009.
Pionirov glasnik



Kasna Gomora

Oaze mira.
Programi zdravlja.
Talaso terapije.
Banje znanja.
Mentalne supozitorije.
Analni tranzistori.
Koeljo fotelje.

Proste mase
kupaju se
u radijumskim bazenima,
Zračeći aminovanjem,
Isijavajući demokratiju.

Molim,
kroz binarne molitve
otpremimo ih u crne rupe!

Gde
banke sperme menjaju banke zombi-bombi
Gde
primitivizam napokon sunovraćuje divljaštvo
Gde
grobovi menjaju domove kulture
Gde
pare su stranice najgluplje knjige na svetu
ničime napisane
Gde
vlade su radnici kamenoloma koji krše kamen a ne zakone
ubirući pešcane plodove
Gde
gazde su čuvari torova svinjari sto skupo prodaju blato
u kome se lako tone
Gde
seks je planeta na kojoj žive ludaci koji neprekidno uzvikuju
"samoća"
Gde
praznici su jestivo cveće od koga posle povraćas izgovarajući
hvalospev
Gde
prijateljtvo je sastojak nekog čarobnog napitka koga više ne proizvode
zbog kontraindikacija
Gde
točak je oroz pištolja uperenog u čelo rođenog sina
Gde
kardinali su vodolije sto napajaju žedne direktno iz vena
Gde
ubistvo je samo šlic na glavi koga zatvoriš posle spavanja
Gde
komunisti primaju anarhističku hostiju posle ispovesti u formi vica
u kome amerikanac ispada nejpametniji
Gde
korporacija je samo vodenica kraj ukletog puta koja melje vampire
umesto gladi
Gde
strahovi su samo pirinčana mora u letu nad glavama nevesta
sto rekle su "da" gledajuci u server
Gde
"krađa" je lozinka koja se izgovara pred vratima raja, dok vratar
odgovara sa "slobodno"
Gde
čast je koziji loj koji se koristi mesto lubrikanata slucajem upadanja
u vremenski tesnac, iz koga "nema napolje"
Gde
otac i majka su piromani hazarderi koji svakom svojem požaru daju ime
uragana
Gde
rusi su samo vrsta tenka
Gde
nemci su vrsta šecera koja nije u prahu, vec kristal koji stremi ogledalu
u kome se ogleda totalitarni svet
Gde
su rak i sida su junaci dečijeg romana koji posle dugog ratovanja
postanu prijatelji

Gde,
čovek je samo palac na vetru što pokazuje smer u kome želi ići, a nesrećom
uhvati hladnjaču na stopu.



Purgativ vita grup

Tri puta po tri kašike dnevno,
Molitva.
U kartonima, u gajbama
nedeljno,
Dozom za odrasle.
Molitva intovenozno.
Rektalno u dispanzeru.
U flasterima, za svaku priliku.
Sa nadom i ljubavlju
za bolje dane,
sa nožem u grlu nevernika.

Molitve kao recke na zidu zatvorskom
kao recke na zidu jebača
kao heroinske linije na stolu pokajnika
kao terapija za shizoidne
kao brazde na licu pokojnika
kao šare od kineske krede što trebe primisao.

Molitva
Ringe raja što održava igru živom
Lako ju je instalirati
Dejstvo joj je jače u pokretu
Komande su uobicajne.

Moli se Superego!
U trku
U prevozu
Letu, koitusu
Moli se javno
U slobodnom padu
U poniranju
zadrzi vazduh, mozda te stigne trans
mozda sretnes veliku maticu
mozda zavrsis ...
level.

Možda te proglase za sveca
Možda ti sačuvaju kosti
Možda te prodaju na gram
Rentiraju prisustvo tvog duha
Možda imenom tvojim budu nazivali
plantaže ječma na Marsu
Možda tobom budu nazivali komete
Možda tvoji inicijali budu ukrasavali epolete
Možda i neko život da u ime onoga čime si
nas zadužio
Možda iz potaje budeš krojio vreme.
A jesi li ozdravio?
Ili oboleo?

Karijeristo.


Griža zavisti



Griža zavisti
Hrani se ljudskim mesom,
Hleb nas ubija
Oceubistvom,
Savest
Čašću vrednom življenja.

Subjektivni utisci tahikardija
Sinkope su svesti što popušta
Pod pritiskom
Prozaike.

Sukcesivnim
Gutanjem trenutaka
Gutaju se i godine.
Davljenje dolazi kao odloženo
Kao na kredit
Davljenje sa kamatom.
(..Oko vrata.)

Zaranjanje,
I izranjanje u svakoj prestupnoj,
Jednom u deceniji,
Nasukan na jastuk tvoj je pogled
Upućen nebu.

Kao sa pučine
Prepoznavanje
Dolazi u talasima.
Nošeno krilima sinhroniciteta,
Vukući
Na dugackom štapu
Buru dekonstrukcije.

Pakleni sezonski paketi podudarnosti
Iskaju platu kolebajućeg haosa,
Fobosa obgrljenog Kerama,
I mitovi ispredaju čulnosti.

Čovek, pobunjenik u svom slepilu
Lovi svog nevidljivog neprijatelja;
Svako suprotstavljanje nosi žrtve
Svako priznavanje odvodi u ludilo
Svako poricanje donosi samoću.
Kako živeti ovu stvarnost,
Promenjen?


PraktikUm

MARŠ NAPOLJE!
NE TREBA MI KIRBI
HRANIM SE ZEMLJOM I CRVIMA,
PIJEM VODU IZ BARA I IZJAŠNJAVAM SE KAO PAS!
NOSITE SE...
..U VRAŽIJU MATER I VI I VAŠA CREVCA,
VAŠI KABLOVI, VAŠI MAILOVI, VAŠA OBAVEŠTENJA,
ANKETE, VAŠE ULICKANE POJAVE,
VAŠI OSMESI PUNI STRAHA OD NEUSPEHA,
VAŠI GLADNI STOMACI..
UMESTO USISIVAČA KORISTIM RADOST
KOJA MI TRČI DOMOM I RAZNOSI ZLE MISLI,
KAIŠ OKO STRUKA NI NE NOSIM JER MI NEMA ŠTA DRŽATI
...neću vama polagati račune.

Marš napolje! ne treba mi spasenje
niti očišćenje
OLIČENJE
NE TREBA MI SLIKA
ČEREČENA ČOVEKA KOME ĆU DA SE MOLIM
NE TREBA MI TUĐA RANA NITI BRIGA
NE TREBA MI ISPRIKA
NITI RAZGOVOR
OD VAS
IZUMITELJI
SVESTI I ČOVEKA,

OBRIJTE SE
NE VIDIM VAS LJUDI OD TOLIKIH BRADA
NAOČARA I KAPA ČADORA I OD ZIDA
SLAVNOG,

NEĆU VAŠE BROJANICE U VIŠE BOJA
NE ZANIMAJU ME PORODIČNE PRETPLATE ZA RAJ
PRESKOČIĆU VAŠA EDUKATIVNA OBDANIŠTA
IZAĐITE NAPOLJE,

SRAMOTA JE..
..NEKO ĆE ME VIDETI
REĆI ĆE LJUDI DA STE BILI OVDE.

MARŠ BRE NAPOLJE
prodavci novca
jarmiitelji i dužitelji
kupci tuđeg vremena
NE TREBA MI VAŠ LAŽNI NOVAC.

vaših hiljadu miliona doživotnih kredita
za pokoljenja
milioni doživotnih robija
nisam vaše vlasništvo.

NE TREBA MI VAŠE GNUSNO BEZUMNO VOĐSTVO
NE ZVONITE MI NA VRATA
NE ZOVITE ME TELEFONOM SA SLUZBENIH TELEFONA ČIJE RAČUNE JA PLAĆAM
MANITE ME INSTITUCIJA
I DISTRIBUCIJA
NE VERUJEM U SREĆU NAGRADNIH IGARA.

IZAĐITE NAPOLJE
PRAVIĆU SE DA NIKADA NISTE
NI BILI OVDE
ZA VAMA ĆU OČISTITI PRAG.

Progutaću crvenu tabletu
I zatvoriti vrata.
AKO BUDETE ČULI LAVEŽ,DOK BUDETE ODLAZILI
NE OKREĆITE SE.
PONAŠAJTE SE KAO DA SE NIKADA NISMO SRELI.


BilBOrdeR

Bilborder
od koliko spratova
od koliko soba
koliko liftova i parkinga
Bilborder
koliko besplatnih karata do neba
koliko plavookih beba
komfora i garnitura
Uljuljkanosti.

Toliko je prostora za tuđu igru
po magistralama,
vaše svesti
na marginama.

Razmotajmo crvene tepihe
Razmotajmo jezike
Postavimo nove panoe
Razvucimo celuloid preko sveta
Žalimo za lošim očima, bez
32 bita u ušima
Trilion megapiksela
Nemamo mi te predispozicije
za šarene vizure
Šareni kolaži prekriće nam nebo
i sivilo grada
Slajdovi sniženja i poniženja
najave i rasprodaje otpada profita
Osnujmo gradove prodaje
jer mali su nam trgovi

I šta je, sa roto reklamama
Vizitkartama
Posterima
Malim oglasima
Bilboždere
Ti si kao šamar na putu
Kao vetar u licu
Gori od poveza preko očiju
Kao muha u ustima
Ti si guja u nedrima.

Bilborde paravanu, platformo
Slamko utopljenika
Dasko za surf talasima novca
Borderu granico nad klasom
Tihi skandalu spektakla
Kvadraturo ničega
Sprdnjo industrije
Ilustracijo pakla
Ubico izloga.

Tebe bodre horde bilborde
Sramoto stvarnosti
Degutantna javo
Metazidu
Izopačotino i kurvo
Prestižu i pohlepo modernog raspeća
mrsko na te sunce gleda
kad na tebe pada s jutra
a ne na krošnje drveća.



Pesma bes(z)kraja

Sa pesmom na kolac
Na stub srama
Sa pesmom na vešala!

Tamo gde počiva
Kao seno što je strašilo na krstu
Gde vide je vrane,
Ko poruku
Jadnu, mrtvu
Svršenu
I jasnu.

Sa pesmom na lomaču
Jer nije od ovoga sveta,
Na terazije i tezge sa njom
Gde kanta se s bescenjem;
U bulu sa njom!

Ukopajmo joj stope
Da joj članke glade
vazda mrtvi.

Sa pesmom ne štap, hladnom;
Gde stoji u ruci
I topi se na suncu;
Ližimo je,
Dok curi nam niz bradu, ona;
Pitka,
Prazna,
Vodena i slatka.

Na trgove s pesmom,
gde ljubav cveta
Od pitanja do svanuća,
S pesmom na ramena,
Da nam peva,
Da pozdravlja,
Navija,
i ime nam zaziva.

S pesmom na konje i tenkove
Da bez dileme maršira i gazi, k’o armada
Jasna kao poruka
I bez drustva priznata.

S pesmom na bezlične i neme
Da im u razum
Ukucava
Čavle.

Sa pesmom na jarbole,
Da predstavi se bojom plavom kao sto je nebo
I jasnom, kao nebo sto je, ona;
Izreciva
Neopisiva
Gravidna
Nevidljiva.

Sa pesmom na glave
Gde ih krasi, mesto kapa!

Sa pesmom na police i u vitrine
U miljeisane praznine;
Sa pesmom iz dionizije u apolonsku,
I htonsku jamu izglednog,
Iz sakralnog u skaredno
Iz svetog u profano
Sa sedmog neba
u krunu prozaičnog;
(Bludi pesma u bekstvu od ekstatičnog.)
Na ražanj sa pesmom izgladnelog.

S pesmom na neprijatelja.
Sa pesmama ko sa perlama na uže
Da se nižu, pertlaju i lakše broje,
Sa pesmom na pasrartue;
Sa pesmom na parkinge;
Na amove,
Ramove…

S pesmom, tragom priče,
za beskrajne zahteve...


Melanholija jesenjeg jutra

Ovaj grad je kao jastuk na licu davljenika
Tamnica za sunce ili bukagija sa licem
Harpije,
Harpuna,
Nulte gravitacije
Za trkača
U snegu,
Zid ili nebo slepom čoveku,
Kao bezdan za grobara,
On je novac za pokojnika.

Ovaj je grad iluzija
Jednog kantora koji živi
u kontejnerskoj kolevci
Siromah conte, beg;
Onto, što živi
Na onostranog konto.

Ovaj je grad burgija karusel
što se uznosi, i buši vertikalu
Čeljust strave u krvi
On je izustio taj kamen
u radnom jutru sto vrvi, i mrvi
Očaj uz čaj, kafu, i dim
San o snu koji čuva neprobudjene
I žamor što kuva snovidjenje.

Pomorandža i predah
Uz oktansko isparenje.

On je to uzajamno prožderavanje ljubavi i smrti.
Ta ljubav mora biti tako velika, ne bi li izdržala;
Ta smrt tako mala, ne bi li se mogla proširiti,
Kao zaraza.


Šest dana radi, jedan dan je ko nijedan dan..
(antiteza)

Pretopiti plastičnog Isusa u top
I reći mu da puca za ljubav,
Pretopiti krst u lopticu
I reći mu da je on ljubav a ne smrt,
Staviti ga u top.

Pretopiti limenu crkvu u vešernicu
I osušiti grehe na štrihu,
Pustiti da im oprosti vetar.

Preobući veštačke popove u klovnove
I dati im da čuvaju decu
Pričali bi sjajne viceve
Veselili dušu.

Preobući srdžbene opatice u kurve
I dati im da se jebu za džabe
Reći im da je to bogu milo
I da su se žene danas promenile.
Pretopiti ludi narod u Isusa
I obesiti ga na krst
Da vrišti i spasava greh.
Isusu dati peškir da obriše znoj,
Nagradu za životno delo
Ulogu je dao majstorski
Zaslužio je beneficije,
I topli obrok.

Pogasiti sveće i pretopiti ih u saće
Dati ih pčelama nazad
Šestougaone
Da u njima prave med
Za žive i za mrtve...
Pretočiti vino u krv
I dati da piju vernici
Reći im da je to nafta
Da je to čemer
Da je to radijum
I da je slatkog ukusa...
Preliti sezonske hodočasnike u reke, i sliti ih
U crno more
U mrtvo more
U crveno more
U mramorno more
Bilo koje more...
Reći im da se okupaju u svome ništavilu.


Rezolucija

Bivstvo počiva na meridijanima, nečega
Što se negde, izuzev kolotečja nalazi,
kao u predgrađu;
Negde,
U korpama kolektivnog i
Smirajima dana što kontempliraju
Nad hramovima telesnog;
Kvantum uma kosi mladice
patvorene neuronske svesti,
Budućnost je neizvesnik.
Presađena iskustva prepoznaju
svoje skrivene talente,
Kodeksi i kodovi u novim kontekstima
razgrađene kulture,
Klanovske konvencije u opštem nerazumu
deljenosti.
Jedan je čovek jedan jezik-
Semantičko geslo neizmernog dostojanstva,
Jedna je reč trag saznajnog
pobegla od znanja.
Kroz zube zlatni gejziri
misli i reči seju u događaje,
Propovedaju
kao kosmičkom nepogrešivošću sate i dane,
daju snage
opredmetivši maštu,
Bude svest,
Tvore svet,
Pevaju i plaču
Kao teatarske maske od kome i trage;
Cilije stvarnosti hvataju naše trzaje
i prenose ga nervu vremena
Kao iskustva sa plasta
drugog postojanja
izgubljenog za leđima putnika
Sentimenti kao ispune od sećanja
kojima se raspoznajemo
među nama uviđaju golet
koja se krije za paravanima emocija.
Nad burom glasova i
Šumom titraja
Usahli okeani malvazije
Mukli i bez izraza
Daju:
Usamljenost ptice van jata, što sebe traži u letu,
Ili odgovor traži o svetu
s visine,
Videći taj svet
van sopstvene istine;
Taj svet od laži sa kojim neće da se meša,
Već da se ne ukalja,
taj bi svet ptica uznela u nebo,
Da se besi i veša; taj svet
Se pronađe u većem ništavilu
od te iluzije štavila,
Stabila stravila krivila zabila;
Zabiti od bivstva i skrovišta od sopstva,
Taj bi svet ptica rasula u nebo
jer je paramparčad,
Tako ljigav i lagan bez vrlina,
i jestiv kao rajska splačina,
Što jede je raja;
Jer
malo je para,
malo je vremena,
malo je pameti;
Put je
Put jedne kapi, što postaje oblak
pre no postane kiša,
Put čoveka na tragu deteta
kroz beznađa, blud
Je san koji nanovo rađa,
Sud u očima tvojim je sidro,
Teška i potonula lađa.


Duševno prihvatljiv

Duševno prihvatljiv
Niko ni za koga
Nekonvencionalna norma
Bez forme

Formalin gvistika
Pro hood ovljenje
Alarm antra

Sadržaj bez koncepta
Delo bez oblika
Stvarnost bez istorije
Odnos bez vremena.

Sat bez kazaljki
je krug;
Brojevi odbrojavaju treptaje,
Oči koje kolutaju.

Sutrašnjica današnjice-
Talasi bez obala dave sebe
Kiša koja pada ne dodirujući tlo
Gutač baklje progutan od mraka
Suze evoluirale u bale
Reči kao elektroencefalogrami
Snovi vojni poligoni.

Obalno zagrevanje-
Monoseksualnost
Kremenska prognoza
Stereo eoni
Ujedi njene nacije
Rato pakt
Junk rock
Kapitulizam
Abrazovanje
Oralne norme

. . Živci, kao fosforni murali na suncu
u trusnom području
Indije;
Živci, kao Grčke šume tokom leta
na
vetru, žegi;
Živci, potopljeni u reku RioNegro
na ušću Grande;
Živci, zazidani u Skadar okupani u mleko.
nerves from the oven, nerves like cigarette burns
nerves like blisters in the ashtray


živci kao čokot pod nož bačen za sreću
živci u potopu

Gluvo verovanje,
Utopistička videologija.
Elektomagnetsko smenjivanje polova
sever - jug,
Progutan kompas pokazuje gore - dole.
Metronom kuca levo - desno.
napred
nazad
napred
nazad
napred
nazad
napred
nazad ...


Jeka

Ma ko sam to ja?
Zrno mene, i navike tog
Bezbroja sa polja stvarnog;
Točionik tuge, i volje što se iznad šavova diže,
Palac, što se u grču pesnice skriva
Usna, pod zubom i plač, suze sreće što sniva;
To je pogled, izgubljen u misli
Što daljine ne vidi, već se kida
Čovek bez vida i sluha, što muziku sluša;
Gleda zaleđena duša,
Otkrovenje traži, prosjak bez stida
Što od snova moli onog koga voli;
Bolest i gad, nad rekom bistrom što se manta
Ogromna, od brega, odvaljena santa
I drvo od šume, što se ne vidi;
Krik tako glasan i konstantan, da se i ne čuje
Bledilo i prozrak, u oluje
Što se presniva,
Dal’ čovek sam il' kriva Žena;
Odron, što ruši se sa poroznih stena,
Dal’ sam stvaran il' to snom ja stvaram?
Duh sam ja a ne biće,
Huk zelen, što nebo para dok sviće,
Grozd svenut sladak, ali ne svanuće;
Suvo, na kiši, orošeno pruće.


Ontolirika i Sunset

Ljudi se čiste mnogim stvarima.
Neki bananom neki metkom
Jer svako od nas drugačije vidi,
Osećaj krivice.

Ljudi rade na sebi raznim stvarima.
Neki ašovom neki mistrijom
Neki kopaju a neki malaju,
Neke stare rane.

Ljudi donose odluke na razne načine.
Neki idu dalje
Neki protiv sebe
Jer neko od nas čuje zov, a neko refleksiju
Unutarnjeg glasa.

Ljudi vide sebe u različitim stvarima
Neki u zidu neki u ponorima
Jer svako želi da sakrije
Svako želi da se otkrije
U granicama.

Ljudi pišu različite pesme
Neki pevaju životu
Neke život speva
Jer neki su melodije, a neki samo reči
Uživaju u plesu,
Ili traže objašnjenja.

Ljudi vole različite stvari
Neki sebi bliske neki pak daleke
Jer i tu je isto
Ko sa zidom i ponorima
Dvosmerno smo bliski
Traganjem i begovima.