Duvanje i usisivanje kao metod izvlačenja prašine iz tepiha inspirisalo je mnoge pronalazače pre nego što je Hubert But 1901. godine tu ideju zaista ostvario.

Pojava malog električnog motora utrla je put napredku.

Hubert But bio je, uglavnom, graditelj mostova i velikih panoramskih točkava za zabavne parkove, kao što je jedan u Blekpulu i jedan u Beču (Prater).

Slučajno se desilo da je rešio problem filtriranje prašine iz vazduha i tako postao pronalazač prvog usisivača koji je omogućavao dalja usavršavanja. on je prisustvovao demonstriranju novog aparata za čišćenje na stanici St. Pankras u Londonu. Aparat je bio namenjen železničkim vagonima i izgrađen je na principu izduvavanja prašine. Kada je napomenuo da bi usisavanje moglo biti mnogo efikasnije, rečeno mu je da je to probano, ali bez uspeha. Kada se vratio kući, but je legao na pod i sa maramicom na ustima snažno usisao vazduh. Prašina koja se uhvatila na maramici bila mu je putokaz koji ga je odveo ka platnenom filteru.

Njegova prva verzija bila je velika čudna naprava koju je vukao konj i koja je stajala na ulici i usisavala prašinu iz kuće kroz 800 stopa dugačko crevo. Imao je muke sa policijom, jer je ta "bučna zmija" plašila konje.

U stvari, svi cilindrični usisivači koji su se od tada smenjivali rađeni su na osnovu Butovog principa.