Veoma je retka pojava u poeziji uopšte, a pogotovo kada je reč o savremenoj poeziji na našem jeziku, to da pesnički angažman ne bude shvaćen kao manir, poza i moda, već da se nametne kao posledica mnogo dubljeg, istinitijeg i bolnijeg osećanja.

Reč je o osećanju gneva, o potrebi za nemirenjem, o nophodnosti izraza. Čitaoci Čančarevićeve poezije mogu ta osećanja doživeti kao preterana, negde groteskno uveličana, nekad zastrašujuće direktna, ali ne mogu poreći njihovu iskrenost, a to je ono što nam toliko manjka pogotovo kad čitamo poeziju koju pišu mladi pesnici.

Druga knjiga je piscima nekad mnogo veći izazov nego prva, međutim, za zbirku poezije koja je pred vama, mogu da kažem da u odnosu na prvu Čančarevićevu pesničku knjigu, predstavlja značajan iskorak.

Tu pre svega mislim na ozbiljnost u radu na ritmu, smelost u poetskim ogledima,
prečišćenost stila, što kao rezultat ima činjenicu da, čitajući zbirku "1871" imamo osećaj kao da nam neko urla u lice.

I ne možemo da se pravimo da ne čujemo.

Jelena Angelovski

*

A što se može čuti u podlozi tog uličnog ritma koji pršti iz pjesama Dejana Čančarevića? Lepetanje srca i dječijeg i prastarog nevidljivog kaveza, o zabrane, nepravde, ograničenja; koje pevajući tepa o ljubavi, reži na zvijeri i smije se svijetu u brk.

Olja Savičević Ivančević

*

PATRIOTIZAM ZA DECU

Ispred ekrana užarenog televizora
Dok ćale vežba
Kako se vodi skupština
Jedna lepa dečija glava
Protrči na tren

Ćale se mršti
U glavi mu pršti
Teška i crna strava
Od koje noću
Kad popije samoću
Ne može da
Spava

A i mama
Na drugom kraju
Kreveta
Stalno sanja sreću
Ko šarenu lažu
Uplašeno
Sama

U školi vlada tama
U skupštini galama

Đih a
Đih a...

---