KOMENTARI (0)
DODAJ KOMENTAR
ŠTAMPAJ
Gledali smo jednu zaista UŽASNU prtedstavu! Odnosno, predstavu u kojoj se dešavaju potpuno UŽASNE stvari, sa UŽASNIM karakterima u UŽASNIM okolnostima, u nekoj UŽASNOJ zemlji u neko UŽASNO vreme - sve go UŽAS do UŽASA!
Mislim - živ čovek je – MRTAV, na šta i sam sa lakoćom pristaje, leže u mrtvački sanduk, a žena ga oplakuje i okukava zajedno sa komšinicama narikačama, dok on veselo učestvuje u sopstvenom pogrebu! Pa zar to nije UŽASDNO? Jeste, to je zaista žalosno a pogotovo zato što se vi kao publika u sali neprestano SMEJETE svim tim UŽASNIM odnosima od kojih bi zapravo trebalo da vam je muka!
I bilo bi vam muka da na ovom duhovitom tekstu Ivana M. Lalića nije poradio nadahnuti i nadasve "širokougaoni" reditelj Egon Savin u punoj formi života i stvaralaštva. Tako onda i sasvim, sasvim veseli i spretni glumci izvode takve burgijade i izvodijade na teme raznih smicalica i bombastih obrta da vam pamet stane! I nadasve - praznik pozorišta je u tome što je sve to vrlo, vrlo INTELIGENTNO I, skoro bi se moglo reći - INTELEKTUALNO smešno, a ne banalno i zabavljački na prvu loptu! Pa zar vam to liči na pozoriše u SRBIJI danas? Meni, Bogami NE! Imao sam utisak da se šetam – sa jako agilnim i disciplinovanim ansamblom na sceni, po pozorištima Italije ili Francuske, i da gledam najkomičnije glumce iz vremena Cinema Verita ili Francuskog Novog Talasa!
A zapravo gledali smo komad o jednoj varijanti Reality Show-a na srpski način, gde je sve dozvoljeno – i laž i prevara, i mračne zavere, i obmanjivanje javnosti... Gledali smo jedan neobični primer surovog pokušaja da se narod opseni u TV Show-u u kome se koriste najdublja i najintimnija ljudska osećanja bazičnih odnosa prema životu i smrti, braku i porodici, rođenju i vaspitanju, da bi se napravilo malo jeftine zvezdane prašine na kojoj se masno zarađuje. I tako se u tim prevarantskim užasima život izvrće i lažira da više ne znate ko je BUKVALNO – živ a ko je zapravo MRTAV! Na kraju smo svi - mislim u životu, u realnosti o kojoj – VALJDA, može da se kaže da se govori u tim kičerskim prikazanjima TV kompanija – na kraju smo svi ZAISTA mrtvi jer smo – ispražnjeni, isceđeni i UŽASNUTI pred šokom praznine u koju smo tim SHOW-om uronjeni i potonuti.
Ali – predstava Egona Savina i glumaca Zrenjaninskog pozorišta nije ni u trenutku uronila u kič sa kojim lako i vešto operiše i koji žigoše – spretno i istinski jasno, sa stavom i sa pečatom. Ne - predstava je vrhunac odmerenosti i umeća, duhovitosti i veselja pozorišnog stvaranja.
Glumci su odlični - naročito je odličan bio onaj kome je ovde bilo najteže – Jovan Torački kao Budimir Životić, dotični i narečeni HEROJ NACIJE u tom show-u skrivene kamere otvorene zavere. On je prosto - BRILJIRAO! To je bilo tako znalačko kretanje po modernom tumačenju komedije de l arte u Joneskovskom maniru mračnog obračuna sa mlograđanskim mitologemama. To je bilo takvo poigravanje sa karakterom, sa situacijama jezivog samoironisanja, da je zaista oplemenjivalo publiku u susretu sa UŽASOM prevare i samozavaravanja. Izvanredno osvešćeno prisusutvo ovog glumca u svakom trenutku igre, dalo je predstavi neponovljiv pečat te sulude samoanalize sa pogledom iz ludnice. Izvrsno se Torački snalazio u mekim prelivima naglog samosaznanja i blesave pobune u borbi – s jedne strane za održanje identiteta, a s druge strane – hrleći i klizajući u raspamećeni igrokaz luckastog samoponištenja! APSURD! UŽAS! LUDILO! Pravi Jonesko na način Baster Kitona!
Najveću podršku Heroj Nacije imao je u supruzi – Desanki Životić u izvođenju odlične i raskošne Sanje Mikitišin. Ona je uspevala da se ironično rasplače, da zakukava sa komičnim otklonom, ali bez kičerskog otklona i bez patetičnog pokazivanja. Naprotiv – amalgam stila igre koji je pronašla Sanja Mikitišiin, u odličnom kostimu Jasne Badnjarević – uvećana u svim pravcima nameštene crnine, sva očajna i smešna, ljutita i otresita, zaplakana i zarozana, a živahna i željna slave... Sve te stilske elemente uklopila je hrabro i bodro da bi popunila ceo prostor malograđanske kućice u kojoj je i kraljica i robinja. Odlično!
Par njenih komšinica – opet u izuzetno maštovitoj crnini kostimografkinje Jasne Badnjarević, Narikače – Jelena Šneblić i Nataša Ilin, dale su moderni artistički otklon od sitnog realizma koji je pretio da se uvuče u izraz predstave.
Ključ razumevanja centralne žanrovske odrednice – "show i zvezdana prašina u oči", dati su u igri mladog budućeg bračnog para autora i voditeljke TV serije Reality Show-a – Ljupčeta – Jugoslava Krajinova i novinarke Nataše Simonoivić. Oni su igrali nadahnuto i naglašeno, sa potrebnim šljokicama i potrebom šminkom da razjasne pristup problemu.
Naravno i obavezni Pogrebnik – jasan dug Nušiću, konkretan i korektan Mirko Pantelić, do suza je dovodio gledalište ozbiljnim tekstovima i zapažanjima o smrti i životu.
Dakle, gledali smo odličnu prerdstavu u odličnoj scenografiji – još jednoj odličnoj scenografiji nepogrešivog Miodraga Tabačkog koji je jasno odvojio osnovni – okvirni dekor "Zvezdane prašine" Show-a od sitno realističkog malograđanskog stana – zapravo namenski nameštenog stana nesrećnog Heroja Nacije – Budimira Životića. Veselje glumačkg ansambla Narodnog Pozorišta Toša Jovanović zračilo je bogatom svetlošću pozorišnog praznika na otvaranju Festivala Profesionalnih Pozorišta Vojvodine. Svaka Čast, nema šta!
Goran Cvetković, Radio Beograd 2 – utorak, 15.4.2008.
