21. vek nije doneo kraj magijskih ratova na afričkom kontinentu, doneo je još jednu plemensku pobunu vođenu magijskim verovanjima, koja besni u naftnoj delti Nigerije. Članovi Egbesu kulta ( Egbesu je bog rata naroda Ijav ), bore se protiv nigerijske vojske. Pobunjenici veruju da su otporni na metke. Sveštenici Boga rata su ubedili tinejdžere naroda Ijav da će se svi meci koji krenu ka njima, okrenuti u zraku i vratiti nazad ka bespomoćnim vladinim vojnicima. Očekivano, stotine Ijav mladića su uskoro pobijeni. Ipak, uprkos ozbiljnim žrtvama, vera u magiju još uvek opstaje u delti i Egbesu kult ne pokazuje znake skorog nestanka. Ova pobuna traje 4 godine, ali je daleko od najduže. Ta nesrećna čast pripada pobuni Božije Armije Otpora ( Lords Resistance Army, u daljem tekstu LRA ) koja se odigrava u Ugandi, pod vođstvom misterioznog čoveka iz plemena Akoli. Ovaj petnaestogodišnji rat pun magije, vradžbina i kidnapovane dece ratnika, kreirao je nepismeni dečak po imenu Jozef Koni.

Danas četrdesetogodišnjak, Koni je samoproglašeni naslednik svoje tetke, vudu sveštenice Alise Lakvena ( Lakvena znači glasnica ). Ova harizmatična žena, kroz koju je govorio duh italijanskog oficira iz Prvog svetskog rata, povela je hiljade Akoli ratnika u smrt kroz napade na vojsku predsednika Musavenija. Tokom plemenske pobune, od 1987 do 1988, Lakvenina Armija Svetog Duha je pokušala da osvoji glavni grad Ugande, Kampalu, naoružana motkama, kamenjem i vudu igračkama. Alisa je obećala svojim sledbenicima da će kamen bačen na neprijatelja eksplodirati kao bomba. U krvavim bitkama koje su usledile, sa samo nekoliko pušaka koje su posedovali, Armija Svetog Duha je gađana mitraljezima i teškom artiljerijom. Vera u magiju se pokazala kao loša zamena za nedostatak oružja i obuke. Pošto su pretrpeli velike gubitke od nekoliko hiljada mrtvih, članovi Armije Svetog Duha su pobegli u brda. Oni su kasnije osnovali novu vojsku, Božiju Armiju Otpora

Godine 1989, dvadesetpetogodišnji Jozef Koni je izbio na čelo borbe Alkoli plemena protiv Musevenijeve vlade. Konijevi pobunjenici su uspeli da se odupru zločinima koje je sprovodila vojska Ugande prema severnjacima, ali uskoro su i pobunjenici počeli da čine zločine. Gospodin Koni je učen od strane njegove tetke Lakvene, koja je i sama bila u mešana u brutalna kidnapovanja dece i njihovu prisilnu mobilizaciju Armiju Svetog Duha. Od početka, Jozef Koni je pokazao nemilosrdnost u ratu arogantno kršeći Ženevsku konvenciju. Za samo deset godina, preko 8000 dece je kidnapovano. Predpostavlja se da su većinom mrtva, poginula u borbi ili unakrsnoj vatri. Ovi zarobljenici rata se prevoze svezani konopcima kao robovi u kampove LRA. Kada nastane pucnjava, često se dešava da ne mogu da pobegnu. Ako stignu do kampa živi, silom se programiraju da postanu sledbenici "velike vizije" zasnovane na deset zapovesti. Oni koji ne poveruju bivaju brutalno tučeni sve dok ne promene mišljenje.

Zarobljena deca se uče vođinom verovanju u apokaliptični dolazak "Tihog sveta". Jozef Koni veruje da će doći dan kada će svo vatreno oružje na svetu utihnuti i samo oni koji znaju kako da koriste hladno oružje će moći da opstanu i pobede svoje neprijatelje. Članovi LRA su opsednuti idejom o proviđenju i prednostima primitivnog naoružanja. Indoktrinacija u LRA se sastoji od prebijanja, silovanja i sečenja udova mačetama, sve zasnovano na citatima iz Biblije. Jozef Koni podvrgava decu vojnike čudnoj mešavini fundamentalističkog hrišćanstva, pomešano sa paganskim verovanjima koja uključuju i vradžbine. Svako ko skrene sa puta Jozefa Konija biva pogubljen, često zverskim premlaćivanjem do smrti od strane novopridošlih vojnika.

Šta motiviše ove mlade borce? Koni je, koristeči mešavinu religijskih uverenja, uspeo da ubedi mnoge mlade ratnike da Sveti duh može da ih zaštiti u bitkama uz pravu veru, mazanje svetim uljem, određen broj krstova na telu i recitovanje pesama molitava. Ali to nije sve. Ratnicima je rečeno da zašiju kamen u svoju odeću da bi se planina pojavila ispred njih dok napreduju ka neprijateljskim položajima, da ih štiti i apsorbuje neprijateljsku vatru. Deci ratnicima daju flašu vode da ih štiti od vladinih vojnika. U flašu se umoči prut i zatim se voda prospe da se magično stvori reka koja će utopiti sve metke koji idu ka njima.

Ali gde je Jozef Koni tokom bitke? Siguran u pozadini, u beloj odori. U jeku bitke, deci se naređuje da se ne skrivaju, nego da se usprave i ponosno stoje kad pucanje počne. Njihovi oficiri su im rekli da su to naređenja Svetog duha, koje je on predao lično Koniju. Ali zašto komandant LRA ne pokazuje isto verovanje u zaštitu Svetog duha i sam se ne izloži neprijateljskoj vatri?

Trenutno, LRA pokreće svoje akcije iz Sudana. Tokom poslednjih 5 godina, municija i oružje stižu od regularne vojske Sudana. Mladi tinejdžeri u kampovima danas dobijaju pravu vojnu obuku sa automatskim oružjem, što je očigledno malo odstupanje od prvobitne strategije motke plus kamenje plus vudu. Odluka o prihvatanju težeg naoružanja izgleda govori da Tihi svet neće doći tako skoro. Možda se duhovna uverenja Jozefa Konija menjaju pod uticajem muslimanskih protektora. Možda obećanje o 72 device u Allahovom raju deluje privlačno Koniju i njegovim svetim ratnicima. Podrška Sudana je bitno uticala na LRA. Došlo je do značajnih promena u njihovim ubeđenjima i Islam je inkorporiran u verske obrede. Vojnici se mole kao hrišćani, ali su okrenuti ka Meki za vreme molitve. Ipak, Koni i dalje koristi neke proverene metode. Rezultat bitke predviđa paljenjem oružja igračaka ( helikoptera i slično ), po načinu na koji modeli gore. Broj žrtava se predviđa umakanjem prsta u čašu vode. Tu su i duhovni svaetnici, a kada ništa ne pomogne, tu su anđeli sa kojim Jozef Koni redovno komunicira. Ovi nebeski glasnici su mu dojavili da treba da proširi deset zapovesti i doda jedanaestu: "Ne vozi bicikl". Uobičajena je praksa da se ljudi kažnjavaju kada su uhvaćeni na biciklu, a to je glavno sredstvo transporta u Ugandi. Kazna je odsecanje zadnjice.

Snage Jozefa Konija su ubile preko 5000 civila u Severnoj Ugandi. Da li će ovaj ludak ikada pasti u ruke pravde? To nije uobičajena pojava u Africi. Na primer, Liberijski "goli general" Džošua Milton Blaji, koji je odveo stotine mladih ljudi u smrt, neslavni general koji je često nosio samo rođendansko odelo i patike u bitkama, obećavao ke svojim vernim sledbenicima magijsku zaštitu u ratu. Verovao je da je zaštićen od fizičke opasnosti jer je redovno izvodio ritualna žrtvovanja dece. Danas, on đivi u Monraviji, u Nigeriji i radi kao hrišćanski sveštenik.